Onlajn fiskalne kase

Onlajn fiskalne kase

Onlajn fiskalne kase?

Onlajn fiskalne kase uz novi Zakon o fiskalnim kasama. Da li će u narednom periodu biti promena u zakonskoj regulativi koja reguliše pritanje novih onlajn fiskalnih kasa? Da li će možda biti usvojen Zakon o novim onlajn fiskalnim kasama još se ne zna. Odgovor se na ovim stranicama stranicama se ne može pronaći. Ne bavimo se predviđanjima, ne baratamo skrivenim informacijama. Želimo, jednostavno da na jednom mestu sakupimo što više zvanično objavljenih informacija pa prosudite sami. Svaka nova takva informacija je dobro došla kao i svaki novi povereni izvor takvih informacija. Ovde mozete komentarisati objavljene sadrzaje kao i komentarisati tudje komentare, a koji se odnose na nove onlajn fiskalne kase. Trenutno je najaktuelniji hrvatski model nove fiskalizacije, a tamo su u upotebi onlajn fiskalne kase.

Dok je snazi važeći Zakon o fiskalnim kasama na ovom mestu pronaći ćete po najpovoljnijim cenama, nove i polovne fiskalne kase i fiskalne štampače. Fiskalizacija fiskalne kase je proces koji se završava u roku od dva do tri radna dana. Posle fiskalizacije obavljamo obuku za rad na fiskalnoj kasi, redovno i preventivno održavanje u garantnom i postgarantnom roku fiskalne kase, servis fiskalne kase, kao i tehnički pregled. Detaljne informacije o postupku fiskalizacije fiskalne kase možete pronaći ovde: fiskalne kase – fiskalizacija.

Detaljne informacije o postupku defiskalizacije kod prestanka ili prekida obavljanja delatnosti fiskalne kase možete pronaci ovde: fiskalne kase – defiskalizacija.

 

Comments

  1. Prenos: 02.nov.2017, Ekapija, dnevna navika uspesnih Post author

    Država sprema novi zakon o fiskalnim kasama za kraj 2017. – Privreda negoduje zbog dodatnih troškova i uvođenja onlajn fiskalizacije

    Srbija, i pored toga što je borba protiv sive ekonomije godinama u samom vrhu prioriteta, i dalje “muku muči” sa poslovanjem na crno. Koliko je nelegalno tržište teško obuzdati slikovito pokazuje i nagradna igra Uzmi račun i pobedi, koju je država organizovala početkom ove godine, a tokom koje su građani podsticani da skupljaju fiskalne račune i, potencijalno, osvoje tako vredne nagrade.

    Da su građani ozbiljno shvatili svoju ulogu volonterskih poreskih policajaca dokaz je više od 8,5 miliona poslatih koverata sa po 10 fiskalnih računa u svakom od njih. Broj izdatih računa porastao je tokom tog perioda za 83,5% pa nije veliko iznenađenje da se za 2018. najavljuje repriza nagradne igre.

    Istovremeno, država i na druge načine pokušava da obuzda sivo tržište. Jedan od koraka na tom putu jeste i, još pre nekoliko godina najavljeno, uvođenje onlajn fiskalnih kasa i fiskalizacije za većinu uslužnih delatnosti.

    Ova inovacija omogućila bi poreskom inspektoru da, na primer, prati ulazak i izlazak ljudi iz prodajnog objekta, a da istovremeno na svom laptopu kontroliše da li se izdaju računi. Takođe, omogućila bi mu i da, čim primeti da neko od obveznika nema promet u uobičajeno vreme za svoju delatnost, proveri o čemu se zapravo radi.

    Međutim, još od prvih najava, ovu ideju prate oprečni stavovi. Pozitivnom mišljenju države i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), suprotstavljaju se Fiskalni savet, kao i predstavnici privrede i stručnih udruženja koji negoduju kako zbog načina na koji se ovaj propis donosi, tako i zbog njegove sadržine.

    Dok u Ministarstvu finansija za portal eKapija potvrđuju da je izrada radne verzije Nacrta zakona o fiskalnim kasama u toku i da se očekuje da do kraja 2017. bude pripremljen novelirani tekst, u Udruženju poslodavaca Srbije (UPS) i Savezu računovođa i revizora Srbije (SRRS) kažu da nisu uopšte bili upoznati sa ovim dokumentom, niti su bili uključeni u stručnu raspravu prilikom njegove izrade.

    Ipak, dodaju, na osnovu informacija koje su se pojavile u javnosti, jasno je da će izmene koje ovaj propis donosi imati negativne efekte.

    – Osnovna zamerka na izmene koje predviđa Nacrt zakona o fiskalnim kasama odnosi se na uvođenje onlajn sistema fiskalnih kasa, koje će finansijski opteretiti privredna društva i preduzetnike – zbog uvođenja novog tipa fiskalnih kasa i prilagođavanja infrastrukture, uz obezbeđenje internet veze. Pritom, onlajn sistem fiskalnih kasa nije garancija za sprečavanje izbegavanja izdavanja računa – navode za eKapiju u Savezu računovođa i revizora Srbije.

    Naprotiv, kako objašnjavaju, onlajn fiskalizacija može izazvati mnogobrojne probleme, “jer će u slučaju prekida internet veze obveznici morati ručno da izdaju fiskalne račune, što će u značajnoj meri usporiti redovan rad i u mnogim slučajevima potencijalno izazvati zloupotrebu, odnosno izbegavanje izdavanja računa”.

    Nejasno je, kažu, i koja je svrha uvođenja onlajn sistema fiskalnih kasa i kakvi se efekti od njih očekuju. Podsećaju i da su analize pokazale da uvođenje takvog sistema fiskalnih kasa u susednoj Hrvatskoj gotovo da nije dalo pozitivne efekte kroz povećan nivo naplate poreza.

    Takođe, problem su i obezbeđenje stabilne internet infrastrukture na celoj teritoriji Srbije i, naročito, potencijalni troškovi uvođenja novog onlajn sistema fiskalnih kasa.

    Govoreći o procenama koliko bi privrednike mogla da košta zamena ili nadogradnja postojećih fiskalnih kasa, u SRRS-u objašnjavaju da će uvođenje navedenog sistema zahtevati zamenu između 180.000 i 200.000 postojećih fiskalnih kasa.

    Troškovi zamene ili nadogradnje postojećih fiskalnih kasa za pojedinačnog privrednika zavisiće pre svega od postojeće infrastrukture, odnosno interner veze koju on poseduje, od modela fiskalnih kasa koje ima, kao i od postojeće opreme štampač, računar…

    Neke prethodne računice pokazale su da gotovo 80% fiskalnih kasa u Srbiji rade samostalno, bez “nadređenog računara”, pa će njihovi vlasnici morati da ih zamene i nabave POS računar (300-500 EUR), termalni štampač (60-300 EUR), operativni sistem (100-300 EUR), kao i odgovarajuću softversku aplikaciju (250-1.000 EUR)… Uz to treba obezbediti i pouzdanu internet vezu, pa se troškovi preduzetnika i privrednih društava procenjuju od 500 EUR do nekoliko hiljada evra.

    Stoga bi država, smatraju u Udruženju poslodavaca Srbije, u slučaju uvođenja onlajn fiskalizacije svakako morala da privrednicima finansijski ili na neki drugi način pomogne u prelasku na na novi model fiskalizacije.

    Sa druge strane, u Ministarstvu finansija objašnjavaju da je Poreskoj upravi već postojećim Zakonom o fiskalnim kasama omogućeno elektronsko preuzimanje podataka, korišćenjem GPRS terminala za daljinsko očitavanje svih formiranih dnevnih izveštaja iz fiskalne kase.

    Kako navode, “novim konceptom fiskalizacije u Republici Srbiji samo će se proširiti način elektronskog preuzimanja podataka, korišćenjem modernijih komunikacionih veza (GPRS, 3G, 4G, ADSL i/ili kablovski internet)”.

    Objašnjavajući najvažnije izmene koje će zakon doneti, u tom ministarstvu naglašavaju da je “cilj stvaranje uslova za smanjenje sive ekonomije i povećanje priliva sredstava u budžet vraćanjem novca u legalne tokove, kao i povećanje stepena poštovanja zakona i podzakonskih akata i povećanje efikasnosti Poreske uprave na sprovođenju zakona i podzakonskih akata koji uređuju oblast evidentiranja prometa”.

    Takođe, dodaju, kako rezultat, očekuje se i “smanjenje troškova eksploatacije sistema fiskalizacije, za obveznike fiskalizacije i državne organe”.

    U Savezu računovođa i revizora Srbije, međutim, nude svoj kontrapredlog.

    – Proces fiskalizacije treba urediti unapređenjem postojećeg sistema fiskalizacije, a ne uvođenjem potpuno novog sistema fiskalizacije, koji će značajno finansijski opteretiti privrednike u Srbiji – navode oni i dodaju da bi trebalo “proširiti obuhvat fiskalizacije i znatno smanjiti broj privrednih grana koje sada nemaju obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase”.

    O tome će se, deluje, tek razgovarati. U Ministarstvu finansija za eKapiju, naime, objašnjavaju da će delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase biti analizirane i dodaju da će se “opredeliti stav po pitanju onih delatnosti koje će biti oslobođene obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase”.

    Država bi, međutim, trebalo da se pozabavi i podatkom da, kada nema nagradnih igra, građani od prodavaca i ugostitelja često i ne traže fiskalni isečak. Jedno ranije istraživanje pokazalo je, naime, da 52% građana ne traži račun kada ga ne dobije, dok čak 81% ne bi prijavilo ugostiteljski objekat u kojem ne izdaju račune.

    Miloš Vlahović

  2. PRENOS Post author

    Fiskalizacija v2.0
    5. juli 2017. PC Press
    Fiskalne kase su već gotovo 15 godina deo naše svakodnevice, a sve više se govori o njihovoj zameni nekom varijantom online servisa. Dokle se stiglo s tom idejom i može li se realizovati i neki efikasniji koncept?

    U okviru borbe protiv sive ekonomije, tokom 2003. u Srbiji su uvedeni fiskalni uređaji. Osnovna ideja bila je da se PDV po izdatim računima trajno čuva u fiskalnoj memoriji zbog provere da li je porez ispravno plaćen. Početni efekat bio je odličan i u prvim mesecima primene, naplata poreza porasla je za oko 30 odsto. Ubrzo je usledio pad poreskih prihoda, pa su državni organi pokušali da poboljšaju sistem dodavanjem GPRS terminala, ali značajnijeg efekta nije bilo. Fiskalni uređaji su dobro radili, mada se u praksi ispostavilo da imaju dosta mana. Pored zastarele koncepcije, potrebno je redovno servisiranje, a uz to ne podržavaju sve aspekte savremenog poslovanja. Zato se danas, posle 15 godina primene, traga za novim rešenjem.

    Online fiskalizacija
    Najozbiljniji kandidat za uvođenje jeste tzv. softverska ili online fiskalizacija, koja je primenjena u Hrvatskoj i još nekim zemljama. Kod softverske fiskalizacije prodavac mora da ima stalan pristup Internetu i svaki račun upisuje se pre izdavanja na centralni server Poreske uprave (PU). Račun tako dobija jedinstveni broj koji se štampa na njemu i kasnije se na osnovu njega može, preko Web servisa, proveriti validnost. Tako PU dobija obimne i veoma precizne podatke o prodaji – lako se otkrivaju firme koje iskaču iz uobičajenih vrednosti tj. koje verovatno ne prijavljuju čitav promet.

    Takav model podrazumeva zamenu svih postojećih fiskalnih uređaja, jer je za prodaju sada neophodan računar i pristup Internetu. Manji broj postojećih uređaja mogao bi da se izmeni tako da preko Interneta pristupa serveru PU i fiskalizuje račune te bi se tako donekle smanjili troškovi nove fiskalizacije.

    Softverska fiskalizacija nesumnjivo je tehnološki naprednije rešenje u odnosu na postojeće fiskalne uređaje, ali u suštini problem rešava na isti način: račun se umesto u fiskalnu memoriju upisuje na server PU. Zbog toga problem neevidentirane prodaje i dalje ostaje nerešen, što poništava prednosti i model vraća na nivo sadašnjeg rešenja. Dodatni problem je veoma visoka cena uvođenja: svako prodajno mesto moraće da ima računar i stalan pristup Internetu, a tu su i izmene poslovnih programa koji će podržavati novu fiskalizaciju. Veliko je pitanje imamo li resurse i dovoljno kvalitetnu infrastrukturu za posao takvog obima.

    Državni servisi koji rade u realnom vremenu do sada se nisu baš proslavili pouzdanošću, a ovde bi opterećenje bilo nekoliko puta veće. Nekako se može prevazići to što knjigovođa u nekom trenutku ne može da pošalje prijavu, ali ako ne radi servis neophodan za prodaju, gubici će se meriti milionima. Po nekim procenama, ukupna cena softverske fiskalizacije iznosila bi oko 50 miliona evra. Na to treba dodati gubitak posla dobrog dela proizvođača, prodavaca i servisera postojećih fiskalnih kasa.

    Proizvođači i prodavci fiskalnih uređaja zalažu se za unapređenje postojećeg modela. Unapređenje se svodi na uvođenje novih funkcija, poboljšanje komunikacije sa PU, uvođenje elektronskog dnevnika umesto sadašnje kontrolne trake itd. Predlaže se i obavezna sertifikacija softvera koji upravlja fiskalnim uređajem. Međutim, osnovna koncepcija ostaje neizmenjena, pa bi unapređenje tog modela samo delimično rešilo problem, opet uz znatna ulaganja.

    Treba imati u vidu i da je korišćenje postojećeg sistema veoma skupo. Pored nabavke fiskalnog uređaja, potrebno je redovno servisiranje, stalan pristup mobilnoj mreži zbog GPRS terminala, povremena zamena fiskalnih modula, a znatna sredstva odlaze i na obavezne kontrolne trake. Pokušaji da se kupci motivišu da uzimaju račune preko nagradnih igara daju samo privremene rezultate i suštinski su nepravedni prema većini građana.

    Softverska fiskalizacija je savremenije rešenje pogodno za kasniju nadgradnju. Za razliku od softvera, korišćenje specijalizovanih fiskalnih uređaja znatno otežava eventualno unapređenje sistema. Softversko rešenje može biti inicijalni korak u ozbiljnu digitalizaciju privrede koja je sasvim sigurno jedini pravi način da se napravi suštinski napredak.

    Oba opisana modela imaju u osnovi istu ideju (trajno čuvanje izdatih računa, odnosno PDV‑a), samo je implementiraju na drugačiji način (umesto u fiskalnoj memoriji, računi se čuvaju na serveru PU), tako da oba imaju zajedničke mane. Postoji model koji zadržava sve prednosti i klasične i softverske fiskalizacije, a ima i znatnih prednosti. Taj model uključuje kupce kao aktivne kontrolore (Customers as Tax Auditors), jeftiniji je za uvođenje i kasniju eksploataciju, a daje bolje efekte. Za razliku od prethodna dva modela, dobrim delom rešava i problem neizdavanja računa.

    Jedinstven fiskalni broj – offline
    Osnovna ideja je da svaki izdati račun mora imati jedinstven fiskalni broj na nivou Srbije. Na osnovu broja računa kasnije se nedvosmisleno može odrediti ko ga je izdao. Takvi brojevi mogu da se generišu na više načina, samo je važno da se zadovolji uslov jedinstvenosti. Na primer, fiskalni broj može imati devet pseudoslučajnih cifara i jednu kontrolnu cifru: 6078123319. Pojedinačne cifre nemaju posebno značenje, a zadnja cifra je kontrolna i služi za otkrivanje grešaka u ručnom unosu.

    Firme će ove brojeve dobijati preko posebnog Web servisa za generisanje fiskalnih brojeva. Svaka firma korišćenjem ovog servisa dobija željenu količinu fiskalnih brojeva koji se tako trajno vezuju za tu firmu. Na primer, firma može zatražiti 10.000 brojeva, sistem ih generiše i isporučuje u formi izveštaja ili tekstualne datoteke. Korisnik zatim koristi brojeve iz ove datoteke tako što na svakom izdatom računu štampa prvi sledeći broj sa spiska.

    Sledeći korak je formiranje jedinstvene baze podataka svih izdatih računa. Svaki račun u bazi može sadržati razne podatke, ali obavezno datum, broj računa, vrednost robe i usluga, kao i iznos PDV‑a. Računi se upisuju na server preko posebnog servisa, a manje firme mogu da račune upisuju i ručno, preko Web portala. Svaka firma dužna je da upiše sve svoje izdate račune do kraja radnog dana. Tako bi umesto postojeće fiskalizacije, firme bile dužne da kupcima izdaju račune sa jedinstvenim fiskalnim brojem. Računi bi mogli da se štampaju na običnim štampačima, a uz manje modifikacije za to bi mogli da se koriste i postojeći fiskalni uređaji (koji su u suštini štampači). Male firme slobodne su da takve račune izdaju i ručno, popunjavanjem papirnih obrazaca. Jedini uslov je da svaki račun mora imati jedinstven fiskalni broj.

    Pet posto za kupca
    Ključna novina u sistemu jeste to što svaki kupac dobija procenat od iskazanog PDV‑a sa svakog primljenog računa. Na primer, uzećemo da kupac dobija 5% od obračunatog PDV‑a (to je 1% od osnovice za obračun PDV‑a). Ako račun ima vrednost od 100 + 20 (PDV) = 120 dinara, kupcu pripada 1 dinar. Na taj način kupac je direktno motivisan da uzme račun, jer će na osnovu njega dobiti deo novca od PDV‑a.

    Sistem funkcioniše na sledeći način: prodavac za prodatu robu ili usluge izdaje prethodno opisane numerisane račune. Pošto svaki račun sada ima konkretnu vrednost za kupca, on ih traži od prodavca i skuplja. Prodavac je dužan da najkasnije do kraja dana na server PU pošalje spisak izdatih računa sa iznosima. Fizička lica sada mogu da dobiju svoj novac tako što preko posebnog Web portala unose brojeve i iznose dobijenih računa. Po unošenju, svi ti računi porede se s računima koji su prijavljeni kao izdati i svaka nepravilnost se prijavljuje. Dakle, prodavac mora da izda račun jer će mu kupac tražiti da to uradi, a izdat račun mora da prijavi PU, jer će kupac uneti račun kako bi ostvario povraćaj novca. Krug je zatvoren i tako se kontroliše ogromna većina izdatih računa, čime je praktično onemogućena zloupotreba.

    Povraćaj para ostvaruje se tako što kupac unosi prikupljene račune preko posebnog servisa, pri čemu se svaki uneti račun proverava i poredi s računima koje su uneli prodavci. Unos može biti olakšan tako što će na svakom računu biti odštampan bar‑kod (ili QR kod) s brojem i iznosom. Server PU proverava sve račune i na osnovu toga odobrava određeni iznos za povraćaj. Taj iznos uplaćuje se na tekući račun ili odbija od dažbina koje fizičko lice plaća.

    Prednosti novog modela
    Šta se ovim dobija? Pre svega, obezbeđuje se izdavanje računa jer trgovac sada neizdavanjem direktno oštećuje kupca. Izdate račune mora da prijavi, jer će s visokom verovatnoćom svaki biti proveren. Slično se obezbeđuje i ispravnost računa, jer kupac dobija procenat od iskazanog PDV‑a, pa kontroliše da li je na računu ispravno iskazan PDV. Prodavac ne može da izdaje falsifikate ili da više puta koristi jedan fiskalni broj, jer će svaki račun biti proveren. Postoji teoretska mogućnost da neka druga firma plasira lažne račune sa brojevima od konkurentske firme, ali to znači da mora saznati rezervisane brojeve računa i da mora postojati fizičko lice koje je na određenom mestu primilo falsifikovani račun, čime se veoma lako locira izvor falsifikata. S druge strane, kupac koji uredno sakuplja račune može zaraditi značajan iznos i na taj način je motivisan za tu aktivnost. Ceo postupak obezbediće kontrolu daleko većeg procenta računa u odnosu na bilo koji drugi model fiskalizacije.

    Ovaj model znatno je jeftiniji i jednostavniji za uvođenje i korišćenje od softverske fiskalizacije, jer ne zahteva online upite za vreme prodaje – računi se šalju tek na kraju radnog vremena. Korisnici nisu prinuđeni da kupuju i servisiraju skupe uređaje, čuvaju kontrolne trake (koje su sada glavni trošak) niti su u obavezi da imaju stalnu Internet konekciju na svakom prodajnom mestu. Malim firmama bitno je da se računi mogu izdavati i ručnim popunjavanjem papirnog obrasca, bez korišćenja računara. Prodavac će tada fiskalni broj upisati na izdati račun. Zbog toga se može proširiti spisak obveznika fiskalizacije, jer sada nema tehničkih prepreka za izdavanje računa. Za štampu računa, uz jednostavnu dogradnju, mogu da se koriste i postojeći fiskalni uređaji kako bi se dodatno smanjili troškovi uvođenja. Kupcima se vraća deo novca koji su utrošili, pa će to dodatno pospešiti i potrošnju.

    Poreski bilans
    Kako bi ovakav model uticao na poreske prihode, s obzirom na to da se sada jedan deo prihoda vraća kupcima? Ako sa p0 označimo iznos naplate PDV‑a pre fiskalizacije, sa u procenat uvećanja naplate PDV‑a posle fiskalizacije, v – procenat obračunatog PDV‑a koji se vraća kupcima, a sa p1 naplatu PDV‑a posle uvođenja fiskalizacije, biće p1 = p0 (1 + u/100) (1 – v/100). Na primer, ako je naplata PDV‑a 175 miliona i ako se posle fiskalizacije ona uveća za 10 odsto, a kupcima se vraća 5 odsto od PDV‑a, dobija se p1 = 182,88 što znači da bi se prihodi posle povraćaja uvećali za 7,88 miliona.

    Postavlja se pitanje koliko treba da bude uvećanje naplate PDV‑a da bi se sistem isplatio, odnosno da je p1 > p0. Odavde se dobija u > v/(1‑v/100). Na primer, ako je v = 5%, dobija se da je u > 5,27 odsto, što znači da naplata PDV‑a mora porasti više od toga da bi sistem bio isplativ. S obzirom na iskustva od prošle fiskalizacije i činjenicu da je u ovom modelu kontrola neuporedivo detaljnija, realno je očekivati povećanje znatno iznad ove procene. U praksi se pokazalo da određeni broj računa kupci ne prijave za povraćaj, pa bi prag isplativosti bio još niži. Model može veoma lako da se proširi s maloprodaja na sve firme, čime bi se dodatno smanjile mogućnosti zloupotrebe, jer više ne bi bilo moguće izdavanje „fiktivnih“ računa, pošto će svaki izdati račun biti uparen sa primljenim.

    Najnovije matematičke analize pokazuju da uključivanje kupaca kao kontrolora može povećati prihode od poreza do 50% u odnosu na situaciju kad država jedina kontroliše promet. To je ogroman potencijal i zato će se sasvim sigurno u budućnosti sve više koristiti u nekoj formi. Brazil (Sao Paolo) je 2009. godine uveo sličan model (Nota Fiscal Paulista) u kome je kupcima vraćeno čak 30% vrednosti prikupljenog poreza. Rezultat je 1,5 milijarda dolara više poreskih prihoda. Zato bi trebalo ozbiljno razmotriti mogućnost da se i kod nas primeni ovakav model.

    Tekst je realizovan u saradnji s http://www.neobilten.com

    Nenad Batoćanin

    (Objavljeno u PC#244)

  3. Prenos Post author

    “Onlajn kase? Korist samo proizvođačima”
    Beograd — Predlog da se uvedu fiskalne kase koje su onlajn povezane sa Poreskom upravom neće znatnije uticati na suzbijanje sive ekonomije, kaže Milojko Arsić.

    IZVOR: BETA PETAK, 17.03.2017. | 15:12
    Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić rekao je da uvođenje takvih kasa predstavlja trošak za privredu od oko 100 miliona evra.

    On je na predstavljanju časopisa “Kvartalni monitor” istakao da uvođenje takvih fiskalnih kasa nije najvažnija mera za suzbijane nelegalnog poslovanja.

    “Već se zna da takva mera daje skromne rezultate, a moguće je i da ih uopšte ne bude. Predlog je možda povezan sa monopolistima i lobijem koji se bavi proizvodnjom tih uređaja, oni bi imali korisi, a država ne mnogo”, rekao je Arsić.

    On je dodao da predlog da nove fiskalne kase plati država umesto privrednici još gori jer bi u tom slučaju svi poreski obveznici plaćali račun privatnih firmi.

    Po rečima Arsića, postoje druge mere za suzbijanje sive ekonomije koje ne koštaju skoro ništa, kao što je jačanje Poreske uprave, povećanje broja poreskih inspektora, bolja organizacija te službe i kontrola na osnovu analize najrizičnijih poslova gde je utaja najveća.

    Dodao je da treba pojačati autonomiju Poreske uprave, kako poreznici ne bi na tefonski poziv nekog iz vlasti radili kontrolu plaćanja poreskih obaveza.

  4. Prenos Post author

    Izvor B92:
    “Trošak i 2.100 EUR – a niko nas ne pita”
    Beograd — Srbija, prema najavi Ministarstva finansija, ove godine definitivno uvodi onlajn fiskalizaciju.
    To znači da će svaka fiskalna kasa u Srbiji u svakom trenutku biti direktno povezana sa sistemom Poreske uprave. Drugim rečima, oko 180.000 fiskalnih kasa moraće da se izmeni ili da se dograđuje.

    Tako će poreznicima kontrola biti znatno olakšana, ali će privrednici, nesporno, pretrpeti znatne troškove.

    “Radna grupa Ministarstva finansija započela je rad na izmeni teksta radne verzije Nacrta zakona o fiskalnim kasama, koji predviđa elektronsko preuzimanje podataka iz fiskalnih kasa”, potvrdilo je “Novostima” Ministarstvo finansija.

    “Prilikom izrade zakona, koji bi trebalo da se usvoji do kraja godine, vodiće se računa da izmene ne dovedu do značajnog finansijskog napora poreskih obveznika, a razmotriće se fazno uvođenje novih rešenja”, navode.

    Unapređenje fiskalizacije je jedna od mera predviđenih Nacionalnom strategijom za borbu protiv sive ekonomije. Uz nju ide i predlog da se proširi obuhvat fiskalizacije, odnosno znatno smanji broj privrednih grana koje sada nemaju obavezu takvog evidentiranja prometa.

    Privredu, međutim, ove najave iz Ministarstva finansija nimalo ne raduju. Naprotiv, upozoravaju da im se bespotrebno nameće novi trošak koji veliki broj malih preduzeća neće uspeti da istrpi.

    “Uvođenje onlajn fiskalizacije je jedna tajna stvar na kojoj radi Ministarstvo finansija. Privreda o tome ne zna ništa. Jedina zemlja u kojoj to još postoji je Hrvatska i u njoj uopšte nije došlo do povećanja prihoda od poreza na dodatu vrednost. Apsolutno se nije dokazala opravdanost njenog uvođenja”, kaže Nebojša Atancković, predsednik Unije poslodavaca.

    “Nama su se obratili stručnjaci iz IT sektora, iz grupacije Privredne komore Beograda, i oni tvrde da to nije najbolje rešenje. Kažu da postoji jeftiniji način. Mene zanima da li je neko razmišljao kako će obezbediti internet-vezu na svakoj tezgi na buvljaku ili u svakom delu Srbije”, kaže on.

    Sve vreme stručna javnost čeka rezultate studije koja treba da pokaže koji je najefikasniji način unapređenja fiskalizacije. Sekretarijat za javne poslove analizirao je studiju, a rezultati se nalaze u – Ministarstvu finansija. Zaključci do javnosti još nisu stigli. Za rezultate je zainteresovan i Fiskalni savet koji, prema trenutnim podacima kojima raspolaže, smatra da onlajn fiskalizacija nije ekonomski opravdana.

  5. Prenos Post author

    Izvor: eKapija
    Ministarstvo finansija potvrdilo uvođenje onlajn fiskalizacije – Do kraja 2017. zamena 180.000 fiskalnih kasa
    Sreda, 15. 03. 2017.|09:01 | Izvor: Novosti

    Srbija, prema najavi Ministarstva finansija, ove godine definitivno uvodi onlajn fiskalizaciju. To znači da će svaka fiskalna kasa u Srbiji u svakom trenutku biti direktno povezana sa sistemom Poreske uprave. Drugim rečima, oko 180.000 fiskalnih kasa moraće da se menja ili da se dograđuje. Tako će poreznicima kontrola biti znatno olakšana, ali će privrednici pretrpeti značajne troškove.

    – Radna grupa Ministarstva finansija započela je rad na izmeni teksta radne verzije Nacrta zakona o fiskalnim kasama, koji predviđa elektronsko preuzimanje podataka iz fiskalnih kasa. Prilikom izrade zakona, koji bi trebalo da se usvoji do kraja 2017. godine, vodiće se računa da izmene ne dovedu do značajnog finansijskog napora poreskih obveznika, a razmotriće se fazno uvođenje novih rešenja – potvrdilo je Novostima Ministarstvo finansija.

    Unapređenje fiskalizacije je jedna od mera predviđenih Nacionalnom strategijom za borbu protiv sive ekonomije, koju je, na predlog Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), usvojila Vlada Srbije. Uz nju ide i predlog da se proširi obuhvat fiskalizacije, odnosno znatno smanji broj privrednih grana koje sada nemaju obavezu takvog evidentiranja prometa.

    Privredu, međutim, ove najave iz Ministarstva finansija nimalo ne raduju. Naprotiv, upozoravaju da im se bespotrebno nameće novi trošak koji veliki broj malih preduzeća neće uspeti da istrpi.

    – Uvođenje onlajn fiskalizacije je jedna tajna stvar na kojoj radi Ministarstvo finansija. Privreda o tome ne zna ništa – kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.

    – Jedina zemlja u kojoj to još postoji je Hrvatska i u njoj uopšte nije došlo do povećanja prihoda od poreza na dodatu vrednost. Apsolutno se nije dokazala opravdanost njenog uvođenja. Nama su se obratili stručnjaci iz IT sektora, iz grupacije Privredne komore Beograda, i oni tvrde da to nije najbolje rešenje. Kažu da postoji jeftiniji način. Mene zanima da li je neko razmišljao kako će obezbediti internet vezu na svakoj tezgi na buvljaku ili u svakom delu Srbije – navodi sagovornik Novosti.

    Prema podacima Udruženja poslodavaca, ukupni troškovi onlajn fiskalizacije kreću se od minimalnih 710 EUR po prodajnom mestu do čak 2.100 EUR. Reč je o računici koja je rezultat ankete Asocijacije servisa fiskalnih uređaja (ASFU) na više od 2.000 firmi. Ona je pokazala da 79,71% fiskalnih kasa rade samostalno, bez nadređenog računara.

    – Ovo znači da 183.333 fiskalne kase radi u objektima gde nema nadređenog računara, što dalje znači da poreski obveznik mora da baci postojeću kasu, koja košta od 120 do 250 EUR i kupi sledeću opremu: POS računar (300-500 EUR), termalni štampač (60-300 EUR), operativni sistem (100-300 EUR), softversku aplikaciju (250-1.000 EUR) – navode u Udruženju poslodavaca.

    Studija

    Sve vreme stručna javnost čeka rezultate studije koja treba da pokaže koji je najefikasniji način unapređenja fiskalizacije. Sekretarijat za javne poslove analizirao je studiju, a rezultati se nalaze u – Ministarstvu finansija. Zaključci do javnosti još nisu stigli. Za rezultate je zainteresovan i Fiskalni savet koji, prema trenutnim podacima kojima raspolaže, smatra da onlajn fiskalizacija nije ekonomski opravdana.

  6. PRENOS Post author

    ONLAJN FISKALIZACIJA Privrednici će morati da menjaju 180.000 fiskalnih kasa

    Novosti.rs | 15. 03. 2017 – 21:30h
    Srbija prema najavi Ministarstva finansija, ove ili početkom sledeće godine definitivno uvodi onlajn fiskalizaciju.
    To znači da će svaka fiskalna kasa u svakom trenutku biti direktno povezana sa sistemom Poreske uprave.
    Drugim rečima, oko 180.000 fiskalnih kasa moraće da se menja ili da se dograđuje. Tako će poreznicima kontrola biti znatno olakšana, ali će privrednici nesporno pretrpeti značajne troškove.

    – Radna grupa Ministarstva finansija započela je rad na izmeni teksta nacrta zakona o fiskalnim kasama, koji predviđa elektronsko preuzimanje podataka iz fiskalnih kasa – potvrđeno je Novostima u Ministarstvu finansija.

    Prilikom izrade zakona, koji bi trebalo da se usvoji do kraja godine, vodiće se računa da izmene ne dovedu do značajnog finansijskog napora poreskih obveznika, a razmotriće se fazno uvođenje novih rešenja.

    Unapređenje fiskalizacije je jedna od mera predviđenih Nacionalnom strategijom za borbu protiv sive ekonomije, koju je, na predlog Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), usvojila Vlada Srbije. Uz nju ide i predlog da se proširi obuhvat fiskalizacije, odnosno znatno smanji broj privrednih grana koje sada nemaju obavezu takvog evidentiranja prometa.

    Privredu, međutim, ove promene nimalo ne raduju, jer privrednici smatraju da im se bespotrebno nameće novi trošak.

  7. Prenos Post author

    Izvor: POLITIKA 15.03.2017.

    Србија никад ближе преузимању „хрватског модела” фискализације који се овде већ годинама промовише, а чији је најјачи противник, уз привреднике, био Фискални савет
    Аутор: Ивана Албуновићсреда, 15.03.2017. у 22:00
    Набавка софтвера за замену каса – 50 милиона еврa. И поред противљења привредника и финансијских стручњака држава изгледа не одустаје од увођења онлајн фискалних каса. Непопуларна одлука саопштена је из Министарства финансија које најављује измену закона у овој области, тачније да ће Нацрт закона о фискалним касама предвидети електронско преузимање података из фискалних каса.

    Очекују да ће до краја године нови прописи бити и усвојени.

    ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

  8. Prenos Post author

    Izvor: Telegraf 15.03.2017
    Uvodi se onlajn fiskalizacija! Evo kako će to izgledati:
    Ministarstvo finansija potvrdilo je da se ove godine uvodi onlajn fiskalizacija

    Srbija, prema najavi Ministarstva finansija, ove godine definitivno uvodi onlajn fiskalizaciju.

    To znači da će svaka fiskalna kasa u Srbiji u svakom trenutku biti direktno povezana sa sistemom Poreske uprave.

    Drugim rečima, oko 180.000 fiskalnih kasa moraće da se menja ili da se dograđuje. Tako će poreznicima kontrola biti znatno olakšana, ali će privrednici, nesporno pretrpeti značajne troškove.

    – Radna grupa Ministarstva finansija započela je rad na izmeni teksta radne verzije Nacrta zakona o fiskalnim kasama, koji predviđa elektronsko preuzimanje podataka iz fiskalnih kasa – potvrdilo je Ministarstvo finansija.

    – Prilikom izrade zakona, koji bi trebalo da se usvoji do kraja godine, vodiće se računa da izmene ne dovedu do značajnog finansijskog napora poreskih obveznika, a razmotriće se fazno uvođenje novih rešenja.

    Unapređenje fiskalizacije je jedna od mera predviđenih Nacionalnom strategijom za borbu protiv sive ekonomije, koju je, na predlog Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), usvojila Vlada Srbije.

    Uz nju ide i predlog da se proširi obuhvat fiskalizacije, odnosno znatno smanji broj privrednih grana koje sada nemaju obavezu takvog evidentiranja prometa.

    Ptivredu, međutim, ove promene nimalo ne raduju, jer oni smatraju da im se bespotrebno nameće novi troška koji veliki broj malih preduzeća neće uspeti da istrpi.

  9. Prenos Post author

    “Nestala analiza troškova za onlajn fiskalne kase”
    Beograd — Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je danas da je u borbi protiv neformalne ekonomije ključno jačanje kapaciteta Poreske uprave.

    IZVOR: TANJUG UTORAK, 19.04.2016. | 16:58

    On je ujedno izrazio nesaglasnost s pojedinim delovima Nacionalne strategije za suzbijanje sive ekonomije.

    “Poreska uprava je najzapuštenija, imajući u vidu njenu važnost, jer kad pričamo o borbi protiv sive ekonomije, nama je sinonim izgradnja Poreske uprave”, rekao je on dodajući da se, nažalost, na tome ne radi intenzitetom kojim bi trebalo.

    “Altiparmakov je, na okruglom stolu u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i Biznis info-grupe, rekao da je problem i to što Poreska uprava ima manje zaposlenih, a i ne može zaradama da privuče niti da zadrži najobrazovaniji kadar.

    Govoreći o Nacionalnoj strategiji, Altiparmakov je istakao da Fiskalni savet u njenoj izradi nije učestvovao, da nije čak dobio ni odgovor na taj predlog, a s pojedinim rešenjima on, kako je rekao, neij saglasan.

    Pominje se da su jedan od uzroka visoki porezi i doprinosi na zarade, ali kad se poredimo s regionom, rekao je on, vidi se da su u Mađarskoj i Hrvatskoj porezi na zarade i viši nego kog nas, a udeo sive zone manji. Međutim, objašnjava, kod njih su poreznici ojačani.

    “Uzrok je jača Poreska uprava, a ne visina poreza”, rekao je Altiparmakov.

    Kad je reč o rešenju po kome je potreban udružen rad svih institucija, on kaže da to znači da su svi nadležni za sve, ali nijedna institucija zapravo nije odgovorna – što je loše.

    Kritikovao je onlajn fiskalne kase, navodeći da kreatori o tome nisu debatovali u javnosti, čime su prekršili princip transparentnosti, a aneks analiza troškova je nestao.

    “I zašto bi neko uložio više desetina miliona evra da uvede onlajn fiskalne kase, a da ne vidimo korist, niti jedan utemeljen dokaz da bi smanjila siva ekonomija?”, rekao je on, navodeći primer Hrvatske, u kojoj je onlajn fiskalizacija uvedena 2013. godine, ali prihodi su i dve godine nakon toga ostali na istom nivou.

  10. PRENOS Post author

    IZVOR: http://www.ekapija.com

    Mali trošak-veliki prihod ili obrnuto – Fiskalni savet protiv onlajn fiskalnih kasa

    To da je u Srbiji jako teško postići dogovor o krupnim, pa i sitnim stvarima, odavno je poznato. Nije bolje prošao ni Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji su napravili Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Republički sekretarijat za javne politike, a uz pomoć USAID-a: nije dobio prelaznu ocenu Fiskalnog saveta. A jedan od važnih detalja o kojima saglasja nema su onlajn fiskalne kase.

    Dok deo stručne javnosti smatra da bi to bilo nadasve korisno i da bi povećalo naplatu prihoda u državnoj kasi do 20% godišnje, drugi to doživljava kao nepotreban trošak. Poreska uprava Srbije nije odredila datum za uvođenje tih kasa, ali nije ni decidirano objavila da neće ići u taj program.

    Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov imao je brojne primedbe na pomenuti program, a jedna se odnosila i na pomenute kase. On misli da bi taj poduhvat koštao privredu i građane više desetina miliona evra, a efekti ne bi bili veliki. Prilikom procene troškova za uvođenje onlajn kasa uzeta je nerealno niska cena računara, koji su sastavni deo kase, bila je jedna od zamerki.

    Srbija je pre dve godine bila na korak od toga da uvede te kase, a zašto se to nije dogodilo nekadašnji direktor PU Srbije, a danas poreski savetnik u našoj zemlji Ivan Simič kaže:

    – Srbija je bila spremna za uvođenje onlajn kasa i za to pripremila i hardver u Poreskoj upravi – navodi Simič.

    – Protiv toga su i tada bili Fiskalni savet, a posebno prodavci i serviseri fiskalnih kasa koje su i sada u upotrebi. Ta druga strana je čak pisala peticije institucijama, tražeći da se to odgodi. Smatram da je greška što to nije urađeno jer bi se poreski prihodi u Srbiji povećali 20%, a u državnu kasu bi se godišnje slilo 200 mil EUR više.

    Fiskalne kase uvele su Slovenija i Hrvatska, a odnedavno i Austrija.

    Simič naglašava da poreznici lako mogu pratiti promet preko onlajn kase jer je povezana sa Poreskom upravom. Čim se primeti da neko od obveznika nema prometa u vreme kada je to uobičajeno za takvu delatnost, inspektoru je to znak upozorenja. Poreznik može proveriti o čemu se radi. Takođe, inspektor koji s laptopom u ruci stoji isped lokala lako čita fiskalnu kasu i registruje prekršaje.

    Troškovi koje bi obveznici imali ne bi bili veliki. Simič kaže da bi se kretali od 70 do 100 EUR po kasi u najvećem broju slučajeva. Za rad takve kase po treban je najjednostavniji računar, koji uz dodatke može raditi kao onlajn kasa. Softver se može dobiti besplatno i Poreska uprava to može lako regulisati. Simič smatra da bi te obaveze trebalo osloboditi samo paušalne poreske obveznike.

    U Srbiji je sada u upotrebi 190.000 fiskalnih kasa, a procene govore da 40% vlasnika ne izdaje redovno račune. Onlajn bi se lakše “upecali” i naterali da izmiruju obaveze.

    Borba protiv sive zone

    Uvođenje savremenih kasa značilo bi da poreznici idu u korak sa svetom. Kontrole poreskih inspektora bile bi lakše i za to bi trebalo manje ljudi. Tako bi se stvorio prostor da se poreznici više posvete borbi protiv crne ekonomije, koja je mnogo opasnija od sive i nanosi znatno veću štetu javnim prihodima.

    ————-

    Kompletan dokument sa svim dodatnim informacijama se nalazi na adresi http://www.ekapija.com/website/sr/page/1374898

    1. PRENOS Post author

      Vučić: Razgovaraću sa Fiskalnim savetom o onlajn fiskalizaciji

      IZVOR: Beta | 08. 03. 2016 – 18:18h
      Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će sa Fiskalnim savetom razgovarati o njihovim navodima da država i NALED favorizuju ideju o onlajn fiskalizaciji.

      “Ja ne mislim da tu ima problema, ali spremni smo da razgovaramo” rekao je Vučić na konferenciji za novinare na Kopaoniku.

      On je istakao da poštuje Fiskalni savet i da će razgovarati o ovom slučaju sa onlajn fiskalnim kasama, dodajući da se svaka primedba Fiskalnog saveta veoma pažljivo razmatra.

      Fiskalni savet optužio je Republički sekretarijat za javne politike i Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj (NALED) da favorizuje on-lajn fiskalizaciju i naveo da bi uvođenje on-lajn kasa, državu i privredu koštalo nekoliko desetina miliona evra.

      Vučić je rekao da je ponosan na rezultate mera fiskalne konsolidacije i na povećanje različitih vrsta prihoda – PDV-a, naplate akciza i neporeskih prihoda i u 2015. i u 2016. godini, a ti trendovi se, prema njegovoj oceni, nastavljaju.On je istakao i da su izazovi za ovu godinu rešavanje problema zaštićenih preduzeća.

      “Teži deo posla je pred nama i tiče se kompanija koje prave najveće probleme, a to su ;RTB Bor i Resavica”, rekao je Vučić.

      On je rekao da se ove godine očekuje rast BDP od oko dva odsto.

      “Nadam se da ćemo čak i da pređemo taj rast od dva odsto, iako su prognoze MMF i Svetske banke da će rast BDP biti 1,75 odsto”, rekao je on.

    2. PRENOS

      Izvor: http://www.naled-serbia.org
      MOĆ I ODGOVORNOST FISKALNOG SAVETA
      DATUM OBJAVE :08.03.2016. Ana Brnabić
      Reagovanje na tekstove „Kome se namešta posao sa fiskalnim kasama“ i „Onlajn fiskalne kase skupe za Srbiju“

      Reagovanje je objavljeno u dnevnom listu Danas.

      Ironija je udesila da se u istom danu, na svega nekoliko stotina metara razdaljine, razgovara o Nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije. Ironija je udesila da na jednom mestu predstavnik Poreske uprave govori koliko će im mere obuhvaćene ovim programom, među njima i onlajn fiskalizacija, pomoći da sa 500 inspektora pokušaju da pokriju 550.000 registrovanih i neregistrovanih radnji i firmi dok se na drugom mestu član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov obrušava na Program ocenjujući ga nepotrebnim i potencijalno kontraproduktivnim i to na osnovu analize samo JEDNE od 67 mera – onlajn fiskalizacije. Da ironija dostigne vrhunac, Altiparmakov je taj stav izneo da bi pomogao transformaciju Poreske uprave.

      Samo ta činjenica dovoljna je da pokaže da je Altiparmakov, koji u izveštaju Saveta osim ocene Nacionalnog programa nudi i filozofske misli („Bolje je učiti na tuđim greškama nego na svojim“), zaboravio da sa moći koju je nesumnjivo dobio pozicijom u FS dolazi i velika odgovornost (ako ćemo već da filozofiramo).

      Neodgovorno je najbolja reč kojom može da se oceni nastup Saveta. Analizom samo jedne mere i očigledno raspolažući sa nedovoljno informacija FS je nepotrebno požurio da unizi posao na kojem su godinu dana radile desetine stručnjaka iz državnih organa, privrede i civilnog sektora.

      Ako je Savet institucija koja daje nezavisnu ocenu ekonomske i fiskalne politike Vlade, zašto analiza ovog tela nije obuhvatila mere Programa koje bi sigurno uticale na stanje u budžetu, poreske olakšice za početnike u biznisu, smanjenje neporeskih nameta i sl. Zašto je onlajn fiskalizacija najbolnija tačka? Možda zato što je zapravo reč o novoj rundi starog nesporazuma na relaciji Altiparmakov – Ivan Simič (prvi zagovornik uvođenja onlajn kasa).

      Možda je ustvari najbolnije nerazumevanje uloge civilnog sektora. NALED nije rukovodio izradom Programa kao što tvrdi FS već je zajedno sa Republičkim sekretarijatom za javne politike koordinirao proces izrade što je bitna razlika. Nažalost, još smo takva država u kojoj je neophodno da neko vuče državne organe za rukav i tera ih da rade jer se sami nikada neće dogovoriti. Nije NALED napravio Nacionalni program i dao ga Vladi već su to učinila Vladina tela – Stručna grupa i Koordinaciono telo u kojima su bili pet ministara, predstavnici Poreske uprave, Uprave carina, Tržišne inspekcije, PKS, privrednici i mnogi drugi.

      Za Altiparmakova je upitno učešće NALED-a u procesu izrade programa jer se „radi o organizaciji privatnih kompanija“. Najpre, istine radi, NALED je u taj proces ušao kao neko ko je predložio donošenje programa kojim će se konačno država na konkretan način pozabaviti sivom zonom i ko je na kraju pozvan da kao predlagač i učestvuje. Nadamo se da FS ne brani pravo bilo kome od 7,5 miliona građana da Vladi predloži rešavanje određenog problema. Uz to, NALED nije samo organizacija privatnih kompanija već i lokalnih samouprava koje takođe muči siva ekonomija, kao i civilnog sektora. To Fiskalni savet ili ne zna ili namerno zaboravlja. Na kraju, ko će da se pobuni protiv sive ekonomije ako ne privatne kompanije koje ta pojava jednu po jednu gasi? Je li javni interes da privreda ćuti? Savet i Altiparmakov dali su sebi puno za pravo odabirom podobnih i nepodobnih za ovaj posao (što se odnosi i na proglašavanje RSJP-a za nenadležnu instituciju).

      Interesantno je da Savet priznaje da PU ima nedovoljne kadrovske kapacitete i prevaziđene informacione sisteme. Potom se vrlo hrabro zaključuje da je usvajanje Nacionalnog programa doprinelo usporavanju procesa transformacije PU bez daljeg elaboriranja kako se to tačno dogodilo (iako se pre toga priznaje da se primena Programa transformacije inače ne sprovodi zadovoljavajućom dinamikom). Hrabri zaključci nastavljaju da se nižu i tvrdnjom da Nacionalni program ne prepoznaje ključnu važnost PU već marginalizuje ovu instituciju. Interesantno bi bilo čuti, a za to smo ostali uskraćeni, gde su to pročitali članovi FS. To ne samo da je daleko od istine već je NALED najviše komunicirao upravo sa PU. Umesto čvrstih argumenata kao dokaz smo dobili naopako tumačenje odredbe da će RSJP biti nadležan da prati tzv. PDV jaz umesto PU. Ne, g. Altiparmakov, jasno stoji da će RSJP raditi na razvoju mehanizma za praćenje sprovođenja Programa, a podatke o PDV jazu će svakako uzimati od Poreske.

      NALED ne umanjuje ulogu PU već je prepoznaje i podržava, kao što je trebalo da i vi prepoznate da nisu sve mere Programa u nadležnosti PU. Kao i da je borba protiv sive ekonomije posao svih nas, bilo da smo firme, organizacije ili pojedinci. Žalosno je da su vaši vidici tako suženi.

      Može jedino da vređa kada vidite da ste predmet kritike, a da vas kritikuje neko ko ne raspolaže ni osnovnim informacijama. NALED-u se zamera što u analizi isplativosti uvođenja onlajn kasa nije predvideo trošak nabavke hardvera za PU. Kako da predvidimo trošak za nešto što već postoji? U nastavku toga morate da se suočite sa nesuvislim komentarima – kao jedini (eksplicitno navedeni) nedostatak onlajn fiskalizacije FS navodi da građani neće „na prvi pogled“ moći da vide da li im je izdat validan fiskalni račun (kao da to sada mogu), kao i da će građani za proveru računa morati da ukucaju kod od 15 cifara i taj „dodatni napor“ će smanjiti broj građana spremnih da prijave utaju (argument koji ne zaslužuje komentar).

      S druge strane, vrlo se šturo analiziraju tehničke prednosti onlajn kasa nad postojećim. Uz priznanje da su kvalitetnije ipak se skreće pažnja da povećanje dostupnosti poreskih informacija ne znači nužno smanjenje sive ekonomije (što NALED i ne tvrdi, ali smatra da više podataka može samo da pomogne). Ipak, dok drugima spočitava nenadležnost za određenu temu, FS se ne libi da iskaže svoju „nadležnost“ za IT pitanja pa u izveštaju iznosi tvrdnju da je softverska zaštita slabija od hardverske.

      Nažalost, Savet pokušava da „lovi“ NALED na tvrdnji da je loše uradio analizu isplativosti (koju NALED nije ni radio). Preliminarna analiza je delo RSJP-a i NALED je uveren da je ta institucija uradila najbolji posao pri izradi. Fiskalni savet potom prenebregava ili zaista ne zna da je i Ministarstvo finansija zajedno sa PU sprovelo svoju analizu i došlo do zaključka da je isplativije uvesti onlajn kase nego modernizovati postojeći sistem. Zašto tu analizu Ministarstvo nije podelilo sa Fiskalnim savetom nije pitanje za NALED.

      Utisak je gorak jer Fiskalni savet priznaje da od juna (kada su se sastali s predstavnicima NALED-a i RSJP-a) do usvajanja Nacionalnog progama u decembru nisu imali povratnu informaciju da li su njihovi komentari na analizu usvojeni, ali se ipak ne uzdržavaju da ceo Nacionalni program ocene negativno.

      Da, NALED bi voleo da je analiza isplativosti javni dokument i da je ceo posao oko Programa prošao adekvatnu javnu raspravu, ali nismo se o tome pitali.

      Ako od nas tražite argumente za cifre koje iznosimo, isto tražimo od vas. Umesto argumenata dobili smo paušalnu ocenu da bi uvođenje onlajn kasa koštalo građane i privredu nekoliko desetina miliona evra (na osnovu čega je FS došao do te računice ne vidi se u izveštaju). Koliko je neodgovorno uzbunjivati javnost nečim što je neprovereno?
      Srbija je zemlja u kojoj obavezu posedovanja fiskalne kase ima samo 40% radnji i firmi. Više od polovine kasa ne šalje podatke PU (što i Savet priznaje). Kakva je korist od tih kasa? Ako se slažemo da bi trebalo povećati obuhvat fiskalizacije, koje bi kase trebalo da nabave novi obveznici? Stare, koje koštaju nekoliko stotina evra uz obavezu redovnog servisiranja čak i ako nisu pokvarene (mali dodatak raspravi o troškovima)? Istini za volju, NALED je predložio povećanje obuhvata fiskalizacije kao osnovnu meru i da se u nastavku tog posla RAZMOTRI MOGUĆNOST uvođenja onlajn kasa. Država je razmotrila i odlučila.

      Šta je zaključak izveštaja Fiskalnog saveta? Sačekajmo da se prvo realizuje Program transformacije PU i onda možemo da razmotrimo mogućnost uvođenja onlajn kasa. Nije potrebno zamišljati koliko bismo čekali da se jedan državni organ sam reformiše. Neodgovorno i ispod nivoa jedne tako važne nezavisne institucije kakav je Fiskalni savet.

  11. Prenos

    Kome se namešta posao sa fiskalnim kasama

    Fiskalni savet optužio NALED i državu da favorizuju program koji privredu i građane košta nekoliko desetina miliona evra
    IZVOR: politika.rs
    Autor: Anica Telesković četvrtak, 03.03.2016. u 22:00

    Fiskalni savet optužio je Republički sekretarijat za javne politike i Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj (NALED) da favorizuje on-lajn fiskalizaciju. Nikola Altiparmakov, član ove institucije, istakao je pre dva dana da su napravljeni materijalni propusti kojim se favorizuje njihovo uvođenje, a nema ozbiljnih analiza koje pokazuju da će to povećati poreske prihode. Pri tom, dodao je on, uvođenje on-lajn kasa, državu i privredu koštalo bi nekoliko desetina miliona evra.

    „Politika” je istraživala kome je taj posao u interesu i da li država i NALED nekome nameštaju zaradu sa on-lajn fiskalnim kasama.

    Sve je počelo krajem decembra kada je vlada usvojila Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji predviđa smanjenje udela sive ekonomije za pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao i povećanje poreskih prihoda za 20 milijardi dinara. Predstavljanju ovog programa, 23. decembra u Palati Srbije prisustvovao je i premijer Aleksandar Vučić. Tom prilikom predsednik vlade zahvalio je NALED-u na stručnoj podršci u izradi tog programa i rekao da je doprinos ove organizacije veliki.

    Za Nikolu Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta, sporna je upravo činjenica da privatna asocijacija, u kojoj sede privrednici, donosi nacionalnu strategiju. To nije praksa u drugim državama, rekao je Altiparmakov.

    U izveštaju Fiskalnog saveta piše da je aktivno učešće NALED-a sporno i sa stanovišta javnog interesa, jer je reč o organizaciji privatnih kompanija čiji se interesi i profesionalna ekspertiza ne poklapaju nužno sa javnim

    interesima Republike Srbije. Dodaju i to da je Fiskalni savet još u junu prošle godine autorima programa dostavio interne komentare i kritike na radnu verziju dokumenta, ali da oni nisu uvaženi.

    Fiskalni savet, čija je, inače, zakonska obaveza da ocenjuju zvanična dokumenta koja imaju efekat na budžet, negativno je ocenio ovaj program za suzbijanje sive ekonomije.

    – Program je nepotreban i kontraproduktivan jer su ga razvijale nenadležne i nekompetentne institucije. Republički sekretarijat za javne politike ne bavi se porezima i sivom ekonomijom, a NALED je asocijacija privrednika – kazao je Altiparmakov.

    Fiskalni savet ne vidi na koji način bi uvođenje on-lajn fiskalnih kasa povećalo poreske prihode za 20 milijardi dinara.

    – Istraživali smo šta se nakon uvođenje on-lajn kasa dogodilo u Hrvatskoj i zaključili da to nije uticalo na povećanje poreskih prihoda. I pre i posle uvođenja poreski prihodi iznosili su 40 miliona kuna – rekao je Altiparmakov.

    Kada je o materijalnim greškama reč, Fiskalni savet je ustanovio da se potcenjuju troškovi nabavke nove opreme,

    pa je tako procenjeno da nabavka softvera košta 50 miliona evra, dok nabavka hardvera nije predviđena. Takođe, kao jedan od argumenata navode se i veliki troškovi opravke postojećih fiskalnih kasa na daljinsko očitavanje, dok se ne računa sa tim da će i novi uređaji morati da se servisiraju. Kao da se kompjuteri uopšte ne kvare – rekao je Altiparmakov.

    Iako je nesporno da bi država za nabavku on-lajn fiskalnih kasa morala da raspiše tender na kom bi pobedio najbolji ponuđač, nesumnjivo je da bi na ovom poslu zaradio IT sektor. Ni Republički sekretarijat za javne politike, ni NALED, juče nisu odgovorili na pitanja „Politike”.

    Vladan Atanasijević, nekadašnji predsednik upravnog odbora NALED-a i bivši direktor kompanije „Aseko” u kratkom telefonskom razgovoru za „Politiku” negirao je da je bilo ko favorizovan i da se bilo kome nameštao posao. Atanasijević je sada, inače, zaposlen u „Komtrejdu”.

    Kompanija „Pexim”, koja je pre nekoliko godina integrisana u „Aseko”, radila je softvere za Poresku upravu. Atanasijevića smo pitali da li je on lično, ili bilo ko iz NALED-a, imao interes da favorizujete on-lajn fiskalizaciju. Obećao je da će danas dostaviti odgovore „Politici”.

    1. PRENOS Post author

      Kritike Fiskalnog saveta nisu kolegijalne

      U Republičkom sekretarijatu za javne politike ističu da su sve sugestije Saveta poslušali kada je reč o on-lajn fiskalizaciji
      IZVOR: politika.rs
      Autor: Anica Teleskovićsubota, 05.03.2016. u 09:47

      Republički sekretarijat za javne politike (RSJP) ocenio je juče neargumentovanim optužbe Fiskalnog saveta, prema kojima su država i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), favorizovali ideju on-lajn fiskalizacije.

      Kako navode u svom saopštenju, upotreba termina kao što su: „marketinško-populistički, nekritičko favorizovanje, nestručnost, potkopavanje, nenadležnost, ishitrenost, neprimerenost, površnost”, ne priliče integritetu institucije kao što je Fiskalni savet.

      Podsećaju da je njihova analiza pokazala da bi ukupni neto efekti on-lajn fiskalizacije bili pozitivni. Optužuju Fiskalni savet da je pogrešno interpretirao podatke i izvukao ih iz konteksta.

      Napominju da je u okviru šireg konteksta reforme javne uprave posebno važan nastavak izgradnje ovog sekretarijata kao institucije, čiji je zadatak da unapredi analitičko-ekonomski osnov i pruži stručnu podršku donošenju politike vlade.

      – U tom pogledu se očekivao kolegijalni i konstruktivni pristup članova Fiskalnog saveta u periodu analize i pripreme Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, što predstavlja kvalitetniji način donošenja odluka o javnim politikama u odnosu na kritizerski nastup, po donošenju ili pak realizaciji odgovarajućih politika.

      Dobra praksa u savremenim društvima, podrazumeva presudni značaj konsultacija sa svim zainteresovanim. Žao nam je što kolege iz Fiskalnog saveta to ne shvataju – navodi se u saopštenju.

      Faza konsultacija podrazumeva i konsultacije sa predstavnicima privrede i jedinicama lokalne samouprave, pa i sa NALED-om, dodaju.

      Smatraju da je upravo razvoj analitičkih kapaciteta način da se unapredi kvalitet dijaloga, kako bi se predupredili pristrasni i interesni privatni uticaji. Nadaju se i da će Fiskalni savet da usvoji ovako konstruktivan pristup.

      Podsećaju da je vlada krajem 2014. obrazovala Koordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije, u trenutku kada se procenjuje da se na tom tržištu obrće 30 odsto BDP-a. Za te potrebe je obrazovana i Stručna grupa koju su činili predstavnici državne uprave i civilnog društva, a sa ciljem da se bliže analiziraju uzroci i posledice sive ekonomije, kao i da se formiraju preporuke za njeno smanjenje. RSJP je zajedno sa NALED-om odlukom vlade, određen kao stručna podrška radu Stručne grupe, a ministar finansija je delegirao RSJP, da u okviru svojih nadležnosti sprovede analizu troškova i koristi od unapređenja sistema fiskalizacije.

      „U dobroj veri i sa najvišim profesionalnim i etičkim standardima tokom aprila i maja 2015. godine, pripremili smo preliminarnu analizu troškova i koristi od unapređenja sistema fiskalizacije koju smo predstavili javnosti, sa ciljem da se prikupe konstruktivne primedbe radi daljeg unapređenja zaključaka analize”, podsećaju iz RSJP.

      Više puta su konsultovani svi relevantni učesnici u sistemu, pa je analiza upućena i Fiskalnom savetu na kolegijalno mišljenje i sugestije, kao instituciji sa iskustvom u analizama i raspoloživim budžetskim resursima za pripremu analiza. Navode i to da je Savet i po Zakonu o budžetskom sistemu obavezan da daje savete vladi o pitanjima koja se odnose na fiskalnu politiku i upravljanje javnim politikama. Tim povodom je u julu 2015. godine sa Fiskalnim savetom održan sastanak gde su razmenjena mišljenja o svim spornim tačkama analize. Sve konstruktivne sugestije su uključene u analizu pri čemu je neto efekat od uvođenja on-lajn fiskalnih kasa ostao pozitivan, zaključuje se u reagovanju RSJP.

  12. PRENOS

    IZVOR: Vecernje novosti
    S. B. | 24. decembar 2015. 17:00 |
    Crno tržište koči razvoj
    Srbija planira da do 2020. godine smanji udeo sive ekonomije na 26,7 odsto BDP. Planiraju se jačanje inspekcije, poreski stimulansi i seča birokratije

    DO kraja 2020. godine udeo sive ekonomije u svemu što se proizvede u Srbiji trebalo bi da sa 30,1 da spadne na 26,7 odsto. Van budžeta trenutno ostaje četvrtina poreza na dodatu vrednost, a petogodišnji cilj je da država ne gubi više od petine ovog prihoda. Umesto 24 odsto zaposlenih na crno, neprijavljenih bi moglo da bude 17 odsto radnika. Sve su ovo ciljevi Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije koji je u sredu predstavljen.

    Zacrtane brojke mogle bi se dostići, veruju nadležni, ukoliko se ojačaju inspekcijske službe, poreski stimulišu početnici u poslu, ali i revnosni poreski obveznici i saseče suvišna birokratija. Premijer Aleksnadar Vučić veruje da je podjednako važno i da se promeni svest građana Srbije.

    – Postoji kontradiktorni pristup. Imate ljude koji se svakog dana bune zašto naplaćujemo poreze, a isti ti ljudi poručuju da negde država treba da da više, da plati, da izgradi još nešto – istakao je Vučić. – Nema veze ko je na vlasti, moramo da poštujemo obaveze prema državi. Onaj ko nije uzeo račun, izgubio je baš kao i svi mi. Ni njegovo dete neće imati igralište. Uz podršku NALED-a pokušaćemo da ukinemo deo parafiskalnih nameta, da ograničimo firmarinu i uvedemo onlajn fiskalizaciju. Kada poreznici vide da se negde ne izdaju računi, moći će da krenu u kontrolu. Ne moraju da idu naslepo.

    I sam premijer je, međutim, istakao da niko ne zna zasigurno koliki je udeo sive ekonomije u srpskom proizvodu. Biznismen Miodrag Kostić smatra da kada bi se samo desetina nelegalnog tržišta prevela u zakonske okvire, Srbija bi ostvarila rast od tri odsto BDP.

    – Mi poslujemo u dve grane privrede, mesnoj i mlinsko-pekarskoj industriji, i u obe je zastupljena siva ekonomija – kaže Kostić.

    – Verujem da u pojedinim segmentima proizvoidnje mesa i mesnih prerađevina ona čini i 50 odsto proizvodnje. Pogledajte samo koliko je takvih proizvoda na pijaci. Drugi deo je proizvodnja brašna. To bi moglo da se reši samo uvođenjem akcizne marke na svaki džak brašna, koja bi bila kontrolna marka. Akciza se ne bi naplaćivala.

    Interesantno je da u diskusiji i predstavljanju Nacionalnog programa nisu učestvovali predstavnici Ministarstva finansija od čijih zakona zavisi dobar deo borbe protiv nelegalnog tržišta.

    PREDLOŽENE MERE

    * Oslobađanje poreza na dobit početnika u poslu
    * Veći obuhvat fiskalizacije
    * Zabraniti učešće u javnim nabavkama onima koji ne isplaćuju poreze, doprinose, ali i plate radnicima
    * Uvesti registar procedura i propisa
    * Registar parafiskalnih nameta, naknada i taksi
    * Nagradna igra u kojoj se sakupljaju računi

    ONLAJN FISKALIZACIJA

      NAJAVA uvođenja onlajn fiskalizacije je otvorila staro pitanje koliko je ona neophodna i koliki bi to bio trošak za privredu. Trenutno je u upotrebi 195.000 fiskalnih kasa koje ne bi mogle da isprate novu tehnologiju. Predsednik UO NALED-a Vladan Atanasijević poručuje da se još ne zna kakvo bi bilo tehničko rešenje.
      – Cilj je da se na vrlo jendostavan način evidentira koja je roba, gde i kada prodata – rekao je Atanasijević.
      – Neće se baciti postojeći uređaji. Trudićemo se da se upotrebe postojeće fiskalne kase. Cilj je da to ne bude dodatno opterećenje za one koji već imaju fiskalne kase.
  13. PRENOS Post author

    Објављено је 23.12.2015. Izvor: http://www.youtube.com/watch?v=Vzn2xDnkApY

    Premijer Aleksandar Vučić ocenio je danas da će Srbija teško uspeti da se približi najmodernijim evropskim zemljama ako zadrži stari, netržišni sistem, u kojem postoji siva ekonomija, ali je dodao da veruje u snagu građana koji će podržati napore da Srbija postigne još bolje rezultate.

    “Siva ekonomija ne može se suzbiti sve dok se ne shvati da su obaveze prema državi u interesu građana, odnosno da se iz poreza finansiraju bolnice, škole, pozorišta…”, rekao je premijer na predstavljanju Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, koji je Vlada Srbije usvojila prošle sedmice.

    On je naveo da siva ekonomija, po nekim procenama čini i 30 odsto udela u privredi, ali da se prave razmere ne znaju.

    U uređenim zemljama, rekao je Vučić, građane ne interesuje ko je na vlasti, oni razumeju da moraju plaćati obaveze državi, da bi država ispunila obaveze prema narodu, prema građanima, u vidu finansiranja zdravstva, prosvete, socijalnih davanja…

    “Hajte da se dogovorimo: možemo da ne plaćamo ništa i da onda ništa i ne tražimo od države, ili da plaćamo državi obaveze, a ako neko neće milom, onda zakonskim sredstvima da ga prinudimo”, rekao je premijer i ponovio da je suština u pitanju hoćemo li zaista tržišnu ekonomiju.

    Vučić je rekao da rezultati u 2015. godini po pitanju smanjenja sive ekonomije nisu loši, ali da veruje da mogu biti mnogo bolji i dodao da očekuje od građana razumevanje i jedinstvo, a od biznismena još više novca od naplate poreza.

    “Suština je u pitanju hoćemo li mi tržišnu ekonomiju ili nećemo”, ponovio je i podsetio da se od devedesetih godina svi deklarativno zalažu za tržišnu ekonomiju, a da u praksi niko do sada zapravo nije hteo da poštuje principe tržišnog privređivanja.

    “Možemo li mi sebe da promenimo”, zapitao je premijer i dodao da smo u Srbiji napravili ozbiljne promene u inspekcijskom nadzoru, u broju prijaveljnih radnika, što se vidi po porezima i doprinosima, što je, kaže, odlično za budžet, zatim određene promene u parafiskalnim nametima, te u ukidanju fiskalnih procedura.

    “Nismo uspeli da ubedimo građane Srbije da je za njih bolje i ekonomski zdravije da jedan deo ljudi koji učestvuje u tom procesu koji proizvodi profit kroz sivu ekonomiju radi u skladu sa zakonom, niti smo uspeli da ubedimo da je mnogo važnije da se plati porez, jer novac ide u škole, bolnice, igrališta, pozorišta…”, rekao je premijer.

    Prema njegovim rečima, suočavamo se sa kontradiktornim pristupom.

    “Svakoga dana kada država kaže da želi da naplati porez suočeni smo sa napadima da država samo uzima i napada”, primetio je predsednik vlade.

    “A koliko sutra svi ti uvek kažu da država treba da plati još nešto, da utiče na još nešto… Ako tražimo od države, moramo i one koji u tome učestvuju da zakonskim sredstvima nateramo da učetsvuju u tržištu”, rekao je.

    On je rekao i da strani investirori ne žele da proširuju svoj posao sve dok imaju konkurenciju u onima koji posluju u sivoj zoni.

    On je najavio da će biti uvedene onlajn fiskalne kase, odnosno mehanizam po kojem će Poreska uprava pratiti poslovanje svake radnje i moći će da reaguju odmah, čim, recimo, vide da u toku dana nije bilo nijednog fiskalnog računa.

    Takav način rada je pokazao velike rezultate u svetu, rekao je Vučić.

    Premijer se osvrnuo i na rad Državne lutrije Srbije, koja je u 2011. godini napravila minus od milion i po evra, rekavši da smo jedina zemlja u svetu koja je to “uspela” i da ne postoji nijedna zemlja sa manjim profitom, ali da ipak javnost ne dozvoljava ni promene u tom državnom preduzeću.

  14. PRENOS

    IZVOR: 021.rs
    INFO 24.12.2015. | 19:30 > 19:31
    Uvođenje onlajn fiskalne kase loše rešenje

    U borbi protiv sive ekonomije, država će uvesti onlajn fiskalne kase, iako ne postoji dokaz da će ta inovacija, koja bi privredu mogla da košta više od 200 miliona evra, dati dobre rezultate.

    Uvođenje onlajn fiskalne kase loše rešenje
    Uvođenje ovih kasa najvio je i premijer Aleksandar Vučić u sredu na predstavljanju Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, navodeći da će onlajn kase biti mehanizam koji će Poreska uprava pratiti poslovanje svake radnje i moći će da pošalje inspektore čim vidi da u toku dana nije bilo nijednog fiskalnog računa.

    Kurir navodi da će zamena 195.000 postojećih fiskalnih kasa koštati između 250 i 1.200 evra svakog privrednika. Član fiskalnog saveta Nikola Altipamarkov kaže da osim priče da su onlajn fiskalne kase a priori dobre, zagovornici njegovog uvođenja nisu ponudili nikakve argumente da to i dokažu.

    – Analizom rezultata uvođenja onlajn fiskalnih kada u Hrvatskoj 2013. i 2014. godine videli smo da se ne vide nikakvi ni osetniji, a kamoli revolucionarni rezultati u borbi protiv sive ekonomije i naplati PDV. Čak su ti rezulatati lošiji od onih koji su postignuti u Srbiji 2002. i 2003, kada su uvedene postojeće fiskalne kase. Ako uvođenje onlajn fiskalnih kasa nije dalo rezultata u Hrvatskoj, zašto bi dalo u Srbiji. Kad je 2013. godine direktor Poreske uprave prvi put pomenuo uvođenje onlajn fiskalnih kasa, tvrdeći da bi to državi donelo više od milijardu evra, Fiskalni savet je rekao da nema čvrstih argumenata za te tvrdnje. Naša preporuka je da se jasno obrazloži na koji način će to imati uticaja na smanjenje sive ekonomije, ali već dve godine o tome nema debate – kaže Altiparmarkov.

    On dodaje da je bolje učiti na tuđim greškama jer neke od najrazvijenijih zemalja u kojima nema sive ekonomije, nemaju nikakve fiskalne kase.

  15. PRENOS Post author

    Izvor: http://www.sns.org.rs/ 23.12.2015
    BEOGRAD – Prеmijеr Alеksandar Vučić ocеnio jе danas da ćе Srbija tеško uspеti da sе približi najmodеrnijim еvropskim zеmljama ako zadrži stari, nеtržišni sistеm, u kojеm postoji siva еkonomija, ali jе dodao da vеrujе u snagu građana koji ćе podržati naporе da Srbija postignе još boljе rеzultatе.

    “Siva еkonomija nе možе sе suzbiti svе dok sе nе shvati da su obavеzе prеma državi u intеrеsu građana, odnosno da sе iz porеza finansiraju bolnicе, školе, pozorišta…”, rеkao jе prеmijеr na prеdstavljanju Nacionalnog programa za suzbijanjе sivе еkonomijе, koji jе Vlada Srbijе usvojila prošlе sеdmicе.

    On jе navеo da siva еkonomija, po nеkim procеnama čini i 30 odsto udеla u privrеdi, ali da sе pravе razmеrе nе znaju.

    U urеđеnim zеmljama, rеkao jе Vučić, građanе nе intеrеsujе ko jе na vlasti, oni razumеju da moraju plaćati obavеzе državi, da bi država ispunila obavеzе prеma narodu, prеma građanima, u vidu finansiranja zdravstva, prosvеtе, socijalnih davanja…

    “Hajdе da sе dogovorimo: možеmo da nе plaćamo ništa i da onda ništa i nе tražimo od državе, ili da plaćamo državi obavеzе, a ako nеko nеćе milom, onda zakonskim srеdstvima da ga prinudimo”, rеkao jе prеmijеr i ponovio da jе suština u pitanju hoćеmo li zaista tržišnu еkonomiju.

    “Brinеmo li o budućnosti ili nе brinеmo”, objasnio jе prеmijеr da sе sva ta pitanja vodе na jеdno – da sе porеz mora plaćati ako hoćеmo da država ispunjava svojе obavеzе.

    Vučić jе rеkao da rеzultati u 2015. godini po pitanju smanjеnja sivе еkonomijе nisu loši, ali da vеrujе da mogu biti mnogo bolji i dodao da očеkujе od građana razumеvanjе i jеdinstvo, a od biznismеna još višе novca od naplatе porеza.

    “Suština jе u pitanju hoćеmo li mi tržišnu еkonomiju ili nеćеmo”, ponovio jе i podsеtio da sе od dеvеdеsеtih godina svi dеklarativno zalažu za tržišnu еkonomiju, a da u praksi niko do sada zapravo nijе htеo da poštujе principе tržišnog privrеđivanja.

    “Možеmo li mi sеbе da promеnimo”, zapitao jе prеmijеr i dodao da smo u Srbiji napravili ozbiljnе promеnе u inspеkcijskom nadzoru, u broju prijavеljnih radnika, što sе vidi po porеzima i doprinosima, što jе, kažе, odlično za budžеt, zatim odrеđеnе promеnе u parafiskalnim namеtima, tе u ukidanju fiskalnih procеdura.

    “Nismo uspеli da ubеdimo građanе Srbijе da jе za njih boljе i еkonomski zdravijе da jеdan dеo ljudi koji učеstvujе u tom procеsu koji proizvodi profit kroz sivu еkonomiju radi u skladu sa zakonom, niti smo uspеli da ubеdimo da jе mnogo važnijе da sе plati porеz, jеr novac idе u školе, bolnicе, igrališta, pozorišta…”, rеkao jе prеmijеr.

    Prеma njеgovim rеčima, suočavamo sе sa kontradiktornim pristupom.

    “Svakoga dana kada država kažе da žеli da naplati porеz suočеni smo sa napadima da država samo uzima i napada”, primеtio jе prеdsеdnik vladе.

    “A koliko sutra svi ti uvеk kažu da država trеba da plati još nеšto, da utičе na još nеšto… Ako tražimo od državе, moramo i onе koji u tomе učеstvuju da zakonskim srеdstvima natеramo da učеtsvuju u tržištu”, rеkao jе.

    On jе rеkao i da strani invеstirori nе žеlе da proširuju svoj posao svе dok imaju konkurеnciju u onima koji posluju u sivoj zoni.

    On jе najavio da ćе biti uvеdеnе onlajn fiskalnе kasе, odnosno mеhanizam po kojеm ćе Porеska uprava pratiti poslovanjе svakе radnjе i moći ćе da rеaguju odmah, čim, rеcimo, vidе da u toku dana nijе bilo nijеdnog fiskalnog računa.

    Takav način rada jе pokazao vеlikе rеzultatе u svеtu, rеkao jе Vučić.

    Prеmijеr sе osvrnuo i na rad Državnе lutrijе Srbijе, koja jе u 2011. godini napravila minus od milion i po еvra, rеkavši da smo jеdina zеmlja u svеtu koja jе to “uspеla” i da nе postoji nijеdna zеmlja sa manjim profitom, ali da ipak javnost nе dozvoljava ni promеnе u tom državnom prеduzеću.

    Izvor: Tanjug

  16. PRENOS

    Izvor: KURIR BIZNIS 05:39, 22.12.2015. 44

    BAČENE PARE: Onlajn fiskalne kase trošak od 200 miliona evra za privredu

    Ministarstvo finansija razmatra model koji podrazumeva zamenu 195.000 postojećih kasa novim računarima i softverima

    BEOGRAD – Promena postojećeg modela fiskalizacije i uvođenje onlajn fiskalnih kasa privredu Srbije koštalo bi više od 200 miliona evra, koliko je potrebno za nabavku neophodne opreme, tvrde sagovornici Kurira koji sa strepnjom iščekuju predlog novog zakona o fiskalnim kasama, koji priprema Ministarstvo finansija.

    Bacanje u smeće 195.000 postojećih fiskalnih kasa i uvođenje računara u svaku prodavnicu koji bi internetom bili povezani s Poreskom upravom, kako tvrdi Aleksandar Tešić, potpredsednik Asocijacije servisa fiskalnih uređaja, potpuno je besmisleno jer ne bi doprinelo suzbijanju sive ekonomije, kao što tvrde zagovornici ovih novotarija.
    – Iako ni mogućnosti postojećeg sistema nisu iskorišćene, radna grupa u Ministarstvu finansija razmatra više opcija izmene propisa. Prva je unapređenje postojećih fiskalnih kasa, što bi koštalo minimum 100 evra svakog ko ih poseduje. Druga je hrvatski model, koji ni u Hrvatskoj nije zaživeo, a koji se zasniva na zameni postojećih fiskalnih kasa potpuno novim uređajima – računarima, koji bi internetom bili stalno povezani sa serverom PU. Trošak za svako prodajno mesto bi bio od 250 do 1.200 evra – kaže Tešić. On dodaje da u servisu fiskalnih kasa u Srbiji radi oko 2.000 ljudi, koji bi tada ostali bez posla.

    Prema njegovoj računici, unapređenje postojećih kasa privredu bi koštalo minimum 19,5 miliona evra, dok bi uvođenje novih onlajn kasa koštalo između 48 i 230 miliona evra.

    Sekretar Udruženja informatičke delatnosti u Privrednoj komori Beograda Dušan Rakić objašnjava da bi uvođenje onlajn fiskalnih uređaja značilo instaliranje kompletno nove opreme.
    – Tu opciju zagovaraju oni koji bi instalirali tu opremu. S druge strane, u proizvodnji fiskalnih kasa hiljade ljudi bi ostale bez posla – naglašava Rakić.

    Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je to neprihvatljivo.
    – Protiv smo bilo čega što bi privredi napravilo trošak. To neće dati rezultat u borbi protiv sive ekonomije, već će samo napuniti džepove onima koji prodaju softvere i računare – ističe Atanacković. On dodaje da je UPS tražio od Ministarstva finansija da učestvuje u radu radne grupe, ali da povratni odgovor nije dobio.

  17. PRENOS: Sajt Vlade Republike Srbije Post author

    Усвојен Нацрт националног програма за сузбијање сиве економије

    Београд, 30. новембар 2015. године – Министарство државне управе и локалне самоуправе Владе Републике Србије саопштило је данас да су на четвртој седници Координационог тела за усмеравање активности за сузбијање сиве економије усвојени Нацрт националног програма за сузбијање сиве економије и пратећи Нацрт акционог плана.
    Слева: Душан Вујовић, Кори Удовички, Расим Љајић и Александар Вулин
    Седници су присуствовали председавајући Координационом телу, потпредседник Владе и министар државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички, министар финансија Душан Вујовић, потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, представници Секретаријата за јавне политике Републике Србије, Пореске управе, НАЛЕД-а, Инспекције рада и Тржишне инспекције.
    Чланови Координационог тела су истакли да је реч о добрим документима, као и да је њиховим усвајањем начињен најважнији корак у системској борби против сиве економије.
    Такође, постигнут је договор о томе да се поменути нацрти ускоро објаве на сајтовима надлежних државних органа, како би се још једном организовао консултативни процес.
    Удовички је предложила измене Одлуке о образовању Координационог тела, како би председавање том телу преузео министар финансија Душан Вујовић, а стручну и административну подршку раду овог тела убудуће пружало Министарство финансија.
    Ова измена је усвојена једногласно, наводи се у саопштењу.
    Изворни текст Нацрта можете преузети:OVDE

  18. PRENOS

    Ministar finansija Dušan Vujović najavio je da će država uvesti mere, među kojima je i uvođenje onlajn fiskalnih kasa, koje će povećati naplatu PDV-a 15 i 20%.

    IZVOR: TANJUG PETAK, 21.08.2015. | 12:14

    Poreznici stanodavcima: Kirija nema veze s porezom
    “Naplatu PDV-a realno je podići između 15 i 20 odsto i sa sadašnjih 400 miliijardi dinara možemo da podignemo na 420 ili 440 milijardi najmanje”, rekao je Vujović novinarima.

    On je kazao da će biti uvedene onlajn fiskalne kase i da će ta mera obuhvatiti najviše malu privredu.

    “Inspekcija pokazuje da tri, četiri ili pet firmi od 10 ne plaćaju i ne daju fiskalne račune, a primer zemalja iz okruženja je pokazao da uvođenje fisklanih kasa povećava stepen discipline i plaćanja”, dodao je Vujović.

    On kaže da se ljudi jednostavno plaše da izdaju profakture umesto pravih fisklanih računa.

    “Prema tome, sigurno ćemo podržati i što pre uvesti onlajn fiskalne kase”, dodao je ministar finansija dodajući da će jedna od mera biti i uvođenje registra svih faktura, tako da će onlajn moći da se proveri da su fakture stvarno plaćene i da li su ispunjeni uslovi za povaćaj PDV-a.

    1. PRENOS Post author

      IZVOR:KORENI, 31.08.2015
      Onlajn fiskalne kase
      U petak, 21.08.2015.g. mediji su preneli izjavu ministra finansija g. Vujovića:

      „Država uvodi onlajn fiskalne kase! Naplatu PDV-a realno je podići između 15 i 20 odsto i sa sadašnjih 400 milijardi dinara možemo da podignemo na 420 ili 440 milijardi najmanje”, rekao je Vujović novinarima.“

      2015-08-31_091851Ne treba biti matematičar i odmah uočiti neistinu koju je izgovorio „portir“ srpskih finansija: povećanje naplate PDV-a od 15% može biti SAMO 60 milijardi, povećanje od 20% može biti SAMO 80 milijardi dinara, što znači da bi ukupno naplaćeni PDV mogao biti 460 milijardi, odnosno 480 milijardi dinara. Povećanje od 20 milijardi dinara može biti povećanje od SAMO 5%, povećanje od 40 milijardi može biti samo 10%, i NIKAKO drugačije! Veliki ekspert, sa svetskim diplomama, ministar finansija Vujović nije slučajno pogrešio, sa namerom je hteo da dezinformiše građane. Kao i mnogo puta do sada.

      Kako je uopšte došlo do predloga da se postojeće fiskalne kase zamene novim, online kasama?

      Država je ozbiljno shvatila problem sive ekonomije zbog čega je krajem prošle godine imenovala Koordinaciono telo za borbu protiv sive ekonomije na čijem čelu je postavljena Kori Udovički. Ministarka je prosledila NALED-u zadatak da napravi program za borbu protiv ovog uništivača privrednika i države. Ne znamo tačno koji su kriterijumi odlučili da jednoj nevladinoj organizaciji bude dodeljen ovako ozbiljan posao, sigurni smo da stručnost nije bila na prvom mestu, možda neki drugi interesi.

      Svoju „stručnost“ NALED je pokazao krajem 2013.g. kada je titulu reformatora godine u Srbiji dodelio Ivanu Simiču, direktoru Poreske uprave Srbije, na čijem čelu je bio ukupno 15 meseci. Po zvaničnim rezultatima koje je objavio Fiskalni savet, ovaj poreski stručnjak, čak osam godina najbolji u Sloveniji, imao je najgore rezultate u naplati poreza u poslednjih deset godina u Srbiji

      IVAN SIMIČ – NAJGORI DIREKTOR PORESKE UPRAVE SRBIJE U PRETHODNOJ DECENIJI!

      Rezultati Simičevog rada bili su: naplata jedva iznad plana koji je uvek projektovan na dva do tri posto iznad polovine svih mogućih poreskih prihoda, učešće sive ekonomije u ukupnom prometu roba i usluga „pogurao“ je najmanje za 10% iako je bila proklamovana Dinkićeva NULTA TOLERANCIJA, stavio je u zaštitu najveće (tajkune) dužnike, desetine hiljada privrednika i preduzetnika izbacio je iz reprograma, blokirao mnoge druge. I još mnogo toga…

      Pitali smo se kako je NALED mogao da napravi ovakav previd, najgorem direktoru najvažnije službe u Srbiji da dodeli prestižno priznanje REFORMATOR GODINE, nismo imali odgovor? Odgovor nemamo ni za druga pitanja, zašto u javnost izlaze vrlo često sa različitim podacima: godinama su govorili da je potencijal bolje naplate u Srbiji 370 miliona evra, na godišnjem nivou, da bi na sastanku sa predstavnicima Vlade, krajem 2014.g., izneli podatak da gubitak poreza zbog utaje na dnevnom nivou dostiže 8 miliona evra , na godišnjem nivou daje gubitak budžetskih prihoda od tri milijarde evra.

      Krajem maja Naled je uradio predlog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, dostavio je mnogima na razmatranje. Uvidom u Nacionalni program može se konstatovati sledeće:

      Predlozi u programu su katastrofalni, polaze od potpuno pogrešno utvrđenog stanja na terenu:

      1.“Da bi se adekvatno pristupilo rešavanju problema sive ekonomije identifikovan je obim, uzroci i posledice sive ekonomije“. – piše na prvoj strani NACRT-a radne verzije.
      U tome i jeste problem, sva tri ključna parametra stručnjaci Naleda identifikovali su pogrešno:

      1. OBIM – Naled uzima FREN-ov podatak, iz Novog nalaza, da je obim sive ekonomije 30,1% – potpuno pogrešno, skoro da nema branše gde je promet van legalnih tokova ispod 50% (pekarska industrija 50%, turizam 70%, ugostiteljstvo preko 50%, kladionice i kockarnice 70 do 80%, proizvodnja i prodaja alkohola čak 80%, građevinarstvo preko 50%, drumski prevoz preko 50%, komunalna grobarska delatnost 80%, građevinarstvo 55%., estrada do 90%, drumski legalni prevoznici putnika rade 50% nelegalno uz nepoznat promet neregistrovanih prevoznika.

      2. UZROK – Stručnjaci Naleda kao uzroke navode: nizak poreski moral gradjana i privrednika, previsoka opterećenja, visok stepen tolerancije inspekcijskih organa, visoka nezaposlenost i siromaštvo, sto je potpuno pogrešno, pravi su:

      a. kriminalan rad državnih službenika, dela kriminalizovane birokratije, koja umesto da suzbija sivu ekonomiju upravo radi suprotno, štiti velike utajivače, primer: na carini godišnje izađe do četiri milijarde evra manje robe nego što je došlo, kroz carinjenje se „opere“ roba koja na tržištu dostiže vrednost 8 do 10 milijardi evra. Korupcija je zastupljena u ogromnoj meri, najozloglašenija je tržišna inspekcija, ne zaostaju mnogo saobraćajna, sanitarna, fitosanitarna, turistička i mnoge druge. Iako najveću krivcu za ogromne utaje snosi Poreska uprava Srbije, moze se reći da je to najnekorumpiranija služba i da se uz drugačiju organizaciju rada jedina može izboriti sa sivom ekonomijom.

      b. Perfidno je plasirana laž da je siva ekonomija socijalna kategorija i da služi siromašnom stanovništvu da preživi, istina je drugačija: sive ekonomija je način bogaćenja kriminalizovanog dela birokratije i velikih utajivača koje štiti upravo birokratija. Dokaz tome su utaje poreza koje prelaze tri milijarde evra (odakle siromašnima toliko novca) i neregistrovani promet robe, neprimećen, i usluga preko deset milijardi evra.

      c. „Destimulativna poreska politika“, tačno je samo u delu previsokih stopa opterecenja zarada, moraju biti niže za trećinu, ostale stope su u granicama evropskog proseka.

      d. Naled tačno identifikuje ogroman problem kod uvoza robe gde deo carinskih službi radi kriminalno, samo ne navodi kako će fiskalne online kase da reše taj problem.

      e. Potpuno je pogresno bačen akcenat na neregistrovane privrednike, nisu oni najveći utajivači – NAJVEĆA SIVA EKONOMIJA SE VRŠI POD LEGALNO OSNOVANOM FIRMOM, firme rade i ne prijavljuju promet, ne prijavljuju radnike. Problem su i zaštićeni biznismeni koji mogu da prijave više stotina radnika, da godinama ne uplaćaju doprinose a zaradu isplaćuju u gotovinu na ruke – Naled ne navodi kako će online kase rešiti ove probleme.

      Na osnovu svih pogrešno utvrđenih parametara Naled prognozira još lošije rezultate ako se usvoji i primeni njihov Nacionalni program, snižavanje sive ekonomije od samo 6% za 5 godina???

      Matematički gledano rezultat će biti: korist za državu bila bi na godišnjem nivou 100 miliona evra bolje naplate, odnosno, 2,9 milijardi evra biće ostavljeno utajivačima u prvoj godini primene online kasa. U drugoj godini naplata bi bila veća za 200 miliona evra, utajivačima bi ostavili 2,8 milijardi evra!!! I kada zadatak bude ispunjen utaje će i dalje ostati 2,4 milijarde evra na godišnjem nivou! I za ovakve rezultate privrednici moraju da zamene 190 hiljada fiskalnih kasa??? U nacrtu Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije primećuje se još jedno katastrofalno obrazloženje: „Na nivo sive ekonomije najznačajnije utiču: visina i struktura poreskog sistema“

      POTPUNO netačno: utiče isključivo nedostatak kontrole i korupcija!

      Makedonija je snizila sve stope i skoro ništa nije postigla, bez pojačane kontrole nema rezultata. Srbija je po visini poreskih stopa slična većini zemalja u Evropi, jedino su troškovi opterećenja zarada previsoki (62% do 65%) zbog čega je u velikoj meri izražen rad na crno

      Poreska uprava ima potpuno pogrešan sistem odabiranja obveznika za kontrolu, mnogi privrednici nisu imali niti jednu proveru ispravnosti dokumentacije a rade 10 do 20 godina. Služba Analize rizika u PU lošim radom je omogućila neprimećen rad 700 hiljada radnika na crno, promet robe preko deset milijardi evra van legalnih tokova, utaje preko tri milijarde evra. Ovoj službi ne smeta što 400 hiljada radnika ima minimalno isplaćenu zaradu (mnogi lekari, stomatolozi, pekari majstori i drugi „rade“ za malo više od dvadeset hiljada…) Tačno je da poreskih inspektora ima „samo“ 700, ali to uopšte nije malo. Inspektori i ne treba da stignu do svakog obveznika. Naled manipuliše u predlogu podacima kada kaže da ima 333 hiljade obveznika koje treba kontrolisati – u ovom broju su više desetina hiljada paušalaca raznih zanimanja, taksisti i mnogi drugi preduzetnici, koji nemaju razloga da budu kontrolisani.

      Da zlo bude veće, nosilac sprovođenja ovog programa treba da bude baš Poreska uprava Srbije koja je objavila podatak da čak 90 hiljada imaoca fiskalnih kasa, od ukupno 190 hiljada, uopšte ne šalje fiskalne izveštaje! Pa ko je kriv? Nisu krivi obveznici koji ne šalju, već radnici Poreske uprave Srbije koji nisu radili svoj posao. Ko garantuje da će ti isti nesavesni radnici poreske službe ovoga puta raditi svoj posao? Razloge za sumnju nam daje izjava novog direktora te službe Dragane Marković, data u februaru ove godine, da nivo sive ekonomije u Srbiji iznosi 20%!!! Kako će služba, na čijem je čelu, izvršiti zadatak koji će dobiti od Vlade i NALED-a, suzbiti sivu ekonomiju sa 30,1 na 24% ako je ona u startu 20%?

      Na osnovu svega iznetog nameće se ZAKLJUČAK:

      Naled-ov predlog je katastrofalan, gura na mala vrata uvoz dve stotine hiljada online kasa, kompjutersku opremu I softver, gde bi privrednici pretrpeli štetu od više stotina miliona evra. Što je najgore, jedan početnik preduzetnik bio bi zaustavljen u startu sa pokretanjem bilo kakve privredne aktivnosti jer ne bi mogao da nabavi preskupu opremu. Razlog protiv uvođenja online kasa je i povećanje poreskih inspektora, kao i čitav niz novih službenika koji bi radili kao podrška zameni kasa.

      Sa druge strane, Naled uopšte ne daje rešenja kako će fiskalne online kase sprečiti dve do četiri milijarde evra prokrijumčarene robe na granici (najveći izvor robe na crno), ne daju rešenja za promet duvanskih i naftnih proizvoda u sivoj zoni gde država gubi 300 miliona evra akciza i poreza, ne predlažu rešenja za ogroman promet alkoholnih pića van legalne zone, kao i za otkrivanje, gore pomenutih, 700 hiljada radnika koji rade na crno. Naled ne obrazlaže kako će to bolja naplata omogućiti snižavanje poreskih opterećenja za privrednike. Verovatno zato što nije nemoguće! Bilo koja poreska stopa da se snizi, rastereti privreda, manja naplata u budžetu bila bi minimalno par stotina miliona evra, Nacionalni program za suzbijanje prognozira bolju naplatu od samo 100 miliona svake godine dodatno što ne bi bilo dovoljno da se minus u budžetu pokrije.

      Ostaje nejasno zašto je Min. finansija Vujović uporan u predlozima za uvođenje online kasa. Brine i pasivnost Ministarstva privrede i Unije poslodavaca, oni ne bi smeli da dozvole ovu prevaru koja bi dodatno osiromašila naše privrednike sa jedne strane, obogatila korumpirane državne službenike i uvoznike, upravo one koji ne dozvoljavaju suzbijanje sive ekonomije i koji su približili našu privredu bankrotu.

      A zašto borba protiv sive ekonomije ne bi išla drugim tokom uz program koji postoji više godina, koji garantuje suzbijanje za samo godinu dana? Smanjenje na nivo evropskog proseka od 12% do 15%, država u prvoj godini dobija bolju naplatu najmanje od 1 milijarde evra, u drugoj između dve i tri milijarde evra!

      TAKAV PROGRAM POSTOJI, ne iziskuje nikakva dodatna sredstva, niti dodatno zapošljavanje!!! I što je najvažnije, najmanje tri milijarde evra prometa robe i usluga uvelo bi se u legalne tokove već u prvoj godini primene, što bi omogućilo rekordno povećanje BDP.

      *************************************************************************************

      Tako je to u banana državama gde bi svi da prevare, da zarade na muci privrednika, zato iznose neusaglašene, lažne, podatke.

      Zaboravljaju da je matematika uvek lako proverljiva, 2 + 2 je uvek 4! Čak i kada sabirci zamene mesta!

      Dragan Radović, Beograd

    2. PRENOS Post author

      IZVOR: AXA Osiguranje
      Država rešena da uvede onlajn fiskalne kase
      Objavljeno: 27.08.2015. u kategoriji: Vesti sa tržišta

      Polovina firmi i preduzetnika koji su u obavezi da izdaju fiskalne račune, to ne čini jer ih niko ne kontroliše. U prethodnom broju pisali smo da se fiskalni računi ne izdaju čak ni srpskom premijeru, a u prilog tome govori i podatak da od ukupno 190.000 fiskalnih kasa pravnih lica čak 90.000 ne šalje podatke o evidentiranju prometa Poreskoj upravi.

      Zato je ministar finansija Dušan Vujović najavio je da će država doneti nove mere među kojima je i uvođenje onlajn fiskalnih kasa, što će doprineti povećanju naplate PDV-a. “Naplatu PDV-a realno je podići za 15 do 20 odsto i sa sadašnjih 400 milijardi dinara, prihode od PDV-a možemo da podignemo na najmanje 420 ili 440 milijardi”, rekao je Vujović.

      On je kazao da će uvođenje onlajn fiskalnih kasa obuhvatiti najviše malu privredu. “Inspekcija pokazuje da tri, četiri ili pet firmi od 10 ne plaćaju i ne daju fiskalne račune, a primer zemalja iz okruženja je pokazao da uvođenje fiskalnih kasa povećava stepen discipline i plaćanja”, dodao je Vujović uz opasku da se ljudi jednostavno plaše da izdaju profakture umesto pravih fiskalnih računa.

      “Prema tome, sigurno ćemo podržati i što pre uvesti onlajn fiskalne kase”, izjavio je ministar finansija dodajući da će jedna od mera biti i uvođenje registra svih faktura, tako da će moći da se proveri onlajn da li su fakture stvarno plaćene i da li su ispunjeni uslovi za povraćaj PDV-a.

  19. PRENOS Post author

    Onlajn fiskalne kase – rešenje za sivu ekonomiju?

    RTS, 01. AVG 2015, 19:30 -> 19:52
    Samo 38,7 odsto firmi u Srbiji izdaje fiskalne račune, a gotovo polovina fiskalnih kasa nikada ne šalje izveštaj o transakcijama Poreskoj upravi, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. Zarad lakšeg suzbijanja sive ekonomije, NALED predlaže uvođenje onlajn fiskalnih kasa i fiskalizaciju za većinu uslužnih delatnosti.

    Trošak za kompanije iznosio bi, ako bi se uvele onlajn fiskalne kase, nekoliko desetina evra, ali bi bolja kontrola izdavanja računa povećala budžetske prihode.

    Pripremio Goran Đoković

    Ne bi bilo potrebno servisiranje kasa, štampanje i čuvanje duplih kopija fiskalnih isečaka, a za pristup kasama dovoljna je samo jedna internet veza. Poreznici bi mogli da prate promet u realnom vremenu.

    Ivan Radak iz NALED-a kaže da to znači da poreski inspektor nenajavljeno u svakom trenutku može da dođe ispred firme, da prati ulazak i izlazak ljudi i da na svom laptopu vidi da li se izdaju računi.

    “Uđe u radnju, proveri stanje u kasi i na taj način utvrdi da li je sve poštovano. Dodatni benefit je za inspekciju rada što samo prijavljeni radnik može da izdaje račune preko onlajn fiskalne kase i na taj način će oni kontrolisati prijavljivanje radnika”, kaže Ivan Radak.

    U Srbiji sada radi više od 190.000 fiskalnih kasa, a zbog zastarelih tehnoloških rešenja poreznici, daljinski, svakoj mogu da pristupe u proseku jednom u dve nedelje.

    Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da se slažu sa uvođenjem fiskalnih kasa, ali se ne slažu sa uvođenjem dodatnih tehnoloških elemenata koji bi imali direktnu vezu fiskalnih kasa sa Poreskom upravom.

    “Smatramo da je slična stvar već postojala, međutim, nije bila dovoljno primenjena i predstavlja samo jedan izuzetno veliki trošak, naročito za one male privrednike”, kaže Atanacković.

    U Ministarstvu finansija razmišljaju o prelasku na novi sistem.

    “Ministarstvo finansija formiralo je radnu grupu koja bi trebalo da obrazloži dobre i loše strane uvođenja onlajn fiskalnih kasa, uključujući i to da takvo rešenje ne dovede do dodatnih troškova poslovanja obveznika, ali sa osnovnim ciljem – koje rešenje je efikasnije”, saopštavaju iz tog ministarstva.

    Ukoliko se nadležni odluče za uvođenje onlajn fiskalnih kasa biće potrebno menjati propise i podzakonska akta. Od kako je Hrvatska uvela onlajn fiskalne kase, znatno je povećana naplata poreza.

    I u Sloveniji razmišljaju o prelasku na taj sistem.

    1. PRENOS Post author

      IZVOR: Lider
      Srbija zainteresirana za hrvatski model fiskalizacije
      Srbija zainteresirana za hrvatski model fiskalizacije Luka Fišić, 5. svibnja 2015. 13:32
      – Sve kladionice u Hrvatskoj moraju biti prijavljene u naš online porezni sistem. Taj sustav nadgledanja za klađenje funkcionira od 2010 godine. On je izrazito fleksibilan, te je u funkciji 24 sata tjedno, sedam dana u tjednu – izjavio je Tomica Martinović iz Apisa, prilikom otvarajućeg izlaganja drugog dana Liderove konferencije ’Information technology – challenging the shadow economy ’ koja se održava u Rovinju.
      – Budući da u Hrvatskoj svaki peti stanovnik svakodnevno uplaćuje listić jednoj od sedam tvrtki s kojima poslujemo ovakva kontrola je itekako potreba – smatra Martinović, te dodaje kako je sistem organiziran na gotovo identičan način kao i onaj koji njegova tvrtka provodi s fiskalizacijom.
      Njegova suradnica iz Apisa Jasminka Jurašković govorila je o važnosti suradnje između graničnih službi i IT tehnologije u suzbijanju sive ekonomije. Napomenula je da se sustav sastoji od tri domene – vanjske domene druge zemlje, one nacionalne i zajedničke EU domene.
      Tauno Olju, izvršni direktor EY-a za Hrvatsku podsjetio je hrvatske IT službe i institucije na europske fondove iz kojih mogu dobiti sredstava za unapređenje poreznih sustava, a koji bi trebali iskorijeniti sve oblike sive ekonomije.
      – Fiscalis je program koji traje od 2014, pa sve do 2020. Njegova vrijednost je 234, 4 milijuna eura. U njega ulaze prijedlozi za izgradnju i održavanje europskog informatičkog sustava, školovanje i edukacija – priča Olju.
      Jelena Bojović, iz srpske poslovne agencije NALED pričala je o tamošnjim iskustvima s fiskalizacijom.
      – U Srbiji je fiskalizacija uvedena prije 11 godina, no nismo povezani online. Ove godine u svibnju odlučit će se kojim putem ćemo krenuti dalje. Izuzetno smo zainteresirani za hrvatski model fiskalizacije – zaključila je Bojović.

    2. PRENOS Post author

      Srbija ne želi hrvatski model fiskalizacije
      IZVOR: Autor/izvor: SEEbiz / Beta
      Datum objave: 01.09.2015. – 12:47:31
      BEOGRAD – Udruženje proizvođača fiskalne opreme ocenilo je da u procesu nove fiskalizacije u Srbiji glavnu ulogu treba da ima domaća industrija. Udruženje je ocenilo da su se neka od predloženih rešenja u praksi pokazala kao neprimeljiva, puna nedostataka i sigurnosnih propusta jer bez hardverske zaštite nije moguće kontrolisati podatke, navodi se u saopštenju.
      Kao takav je naveden i hrvatski model, za koji asocijacija smatra da nije odgovarajući za Srbiju i predlažu da se primenom unapređenog domaćeg modela sačuvaćaju postojeća radna mesta i otvore nova.
      Kako ističu, po hrvatskom modelu, Srbija treba da potroši više od 100 miliona evra za uvoz kompijuterske opreme, tableta sumnjivog kvaliteta i nefiskalne printere kakav je to slučaj bio u Hrvatskoj.
      “Pored ovoga ne treba zaboraviti činjenicu da se jedine zloupotrebe u Srbiji dešavaju upravo sa fiskalnim sistemima gde su u primeni računari i nefiskalni printer pa korisnici usluga dobiju papir vrlo sličan fiskalnom računu a u svari je samo predračun pa vlasnici takvih radnji I ugostiteljskih objekata, dvojnim knjigovotstvom izbegavaju štampu fiskalnih računa I plaćanje PDV-a”, navodi udruženje u saopštenju.
      Dodaju da rešenje postojećih problema vide u sertifikaciji softvera, proveri postojećih softvera na terenu, kontroli i sankcijama preduzeća i pojedinaca koji proizvode softver sa dvojnim knjigovodstvom ( “belo i crno” ) kao i pojačanom kontrolom inspektora na terenu i kontrolom kupaca jer samo poboljšanom kontrolom prihod od PDV-a bi se uvećao i do 20 odsto.
      “Srbija ima znanja, kadrova i kompanija koje su sposobne da bez dodatnih izdavanja za privredu unaprede postojeći sistem jer upravo srpski unapredjeni model je primenjen u velikom broju zemalja u svetu i EU koji radi u onlajn režimu”, piše u saopštenju.
      Udruženja proizvođača fiskalne opreme okuplja šest domaćih proizvođača, a ta grana privrede godišnje izveze robe u vrednosti od 4 do 8 miliona evra I zapošljava oko 7.000 radnika.

Komentariši